Inflacija u evrozoni blago je opala u februaru na 2,4 odsto na godišnjem nivou, nakon četiri meseca uzastopnog rasta, što je posledica nižih cena energije, saopštio je Eurostat.
U januaru je godišnja inflacija u evrozoni iznosila 2,5 odsto, dok su analitičari FactSeta predviđali nešto izraženiji pad na 2,3 odsto.
Inflacija je u septembru prošle godine dostigla najniži nivo u poslednje tri i po godine, spustivši se na 1,7 odsto. Međutim, od oktobra ponovo premašuje cilj od dva odsto koji je postavila Evropska centralna banka (ECB).
U širem kontekstu, rast cena u 20 zemalja koje koriste evro značajno se usporio u odnosu na rekordnih 10,6 odsto zabeleženih u oktobru 2022, kada su poskupljenja energenata usled rata u Ukrajini dostigla vrhunac.
Pet puta snizili kamatnu stopu
Ovakav trend omogućio je ECB da od juna pet puta snizi referentnu kamatnu stopu, jer sada fokus više nije na inflaciji, već na usporenom ekonomskom rastu u Evropi. Očekuje se da će inflacija ove godine trajno pasti na ciljanih dva odsto.
Evropska privreda je već dve godine u stagnaciji, a prognoze za 2025. nisu optimistične, posebno zbog slabih rezultata najvećih ekonomija EU – Nemačke i Francuske.
Dodatni rizici za ekonomske aktivnosti dolaze iz SAD, gde bivši predsednik Donald Tramp preti uvođenjem carina Evropi, dok neizvesna situacija u Ukrajini dodatno otežava predviđanja.
Evropska centralna banka bi u četvrtak, 6. marta, trebalo da odluči o šestom uzastopnom smanjenju kamatnih stopa, koje bi pale sa 2,75 odsto na 2,50 odsto, što bi kumulativno značilo pad od 1,5 procentnih poena sa vrhunca od 4,0 odsto u septembru 2023, kada su kamate podignute kako bi se suzbio rekordni rast cena.
Februarski pad inflacije najviše se duguje padu cena energije, koje su na godišnjem nivou porasle tek 0,2 odsto, u poređenju sa rastom od 1,9 odsto u januaru.
(EUpravo zato)
