Danska će uložiti 14,6 milijardi kruna (1,95 milijardi evra) u jačanje svoje vojne prisutnosti na Arktiku i u regionu severnog Atlantika, izjavio je u danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen. Ovo dolazi nakon što je predsednik SAD Donald Tramp više puta tražio da kupi ili na drugi način preuzme kontrolu nad Grenlandom.
"Postoje ozbiljni izazovi u vezi sa bezbednošću i odbranom na Arktiku i u severnom Atlantiku", rekao je Poulsen u saopštenju, dodajući da će paket uključivati tri nova arktička mornarička broda, dva dodatna drona za dugometražno nadgledanje i satelitske kapacitete.
Danska premijerka Mete Frederiksen sastaje se sa saveznicima iz NATO-a, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i generalnim sekretarom alijanse Markom Ruteom, kako bi obezbedila "jedinstvo" među evropskim saveznicima u vezi sa Grenlandom, koji je poluautonomna teritorija Danske.
"Evropa se suočava sa ozbiljnom situacijom, s obzirom na rat na kontinentu i promene u geopolitičkoj realnosti," izjavila je Frederiksen u ponedeljak. "U ovakvim trenucima jedinstvo je ključno."
EU je saopštila da "ne pregovara" sa SAD o suverenitetu Danske i da podržava stav danske vlade.
Tramp sve ozbiljniji
Tramp je više puta izjavljivao da veruje kako će SAD preuzeti kontrolu nad Grenlandom, uprkos tome što je Frederiksen u oštrom telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom prošle nedelje insistirala da teritorija nije na prodaju.
Vesti o tom telefonskom pozivu povećale su zabrinutost u Danskoj da Tramp postaje sve ozbiljniji u vezi sa svojim pretnjama i zahtevima.
Grenland je dom velikog svemirskog postrojenja SAD i nalazi se na najkraćoj ruti između Severne Amerike i Evrope.
Tramp je prvi put pomenuo ideju preuzimanja kontrole nad teritorijom tokom svog prvog mandata, insistirajući da je kontrola SAD nad ostrvom "neophodna" za međunarodnu bezbednost. On je pojačao napore da preuzme kontrolu nad Grenlandom otkako se vratio u Belu kuću, ne isključujući mogućnost upotrebe vojne sile za preuzimanje teritorije.
Prirodni resursi ostrva privukli su pažnju i zemalja poput Rusije i Kine, koje su povećale svoje rudarske aktivnosti i vojnu prisutnost na Arktiku.
I Frederiksen i premijer Grenlanda, Mute Egede, izjavili su da o budućnosti teritorije treba da odlučuju njeni građani. Egede je u januaru zatražio nezavisnost od Danske, što bi moglo biti postignuto uspešnim referendumom.
(EUpravo zato)
