Javna rasprava o novim poreskim propisima završena je 21. juna, a deo predloženih rešenja odnosi se na usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravilima Evropske unije, koje će stupiti na snagu onog trenutka kada Srbija pristupi EU, dok bi pojedine izmene mogle da počnu da se primenjuju već od 1. januara 2027. godine.
Jelena Bojević iz Naleda objasnila je da su na javnoj raspravi bila dva seta propisa – jedan koji se odnosi na usklađivanje sa pravilima Evropske unije i drugi koji se tiče izmena Zakona o porezu na dobit i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Prema njenim rečima, propisi koji se odnose na EU obuhvataju PDV, akcize, minimalni porez na dobit i razmenu podataka između poreskih administracija država članica, a ta pravila su u izvesnoj meri drugačija od postojećih. Najveću pažnju izazvale su izmene o poreskim olakšicama i podsticajima koji se usklađuju sa pravilima kontrole državne pomoći u Evropskoj uniji.
Bojović je ukazala na predlog da se ukinu poreska oslobođenja za preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, kao i poreski krediti za inovativne privredne subjekte.
"Moramo se mi kao Evropska unija izboriti da budemo konkurentniji u odnosu na Ameriku, u Kinu, inovacije koje se dešavaju u tom, da kažem, drugom svetu", navela je Bojevićeva i naglasila i značaj podsticaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dugotrajno nezaposlenih lica, upozorivši da bi njihovo ukidanje moglo da umanji interesovanje poslodavaca za novo zapošljavanje tih kategorija stanovništva.
Bojevićeva je rekla da su tokom javne rasprave Ministarstvu finansija upućeni predlozi da se ove olakšice zadrže i obradovala javnost kada je otkrila da su iz tog ministarstva stigli pozitivni signali da će predlozi biti razmotreni.
Poresko usklađivanje
Kada je reč o poreskom usklađivanju sa Evropskom unijom, istakla je da građani ne bi trebalo da očekuju veće poreze nakon pristupanja Srbije Uniji.
"Poenta je u tome da se usklade svi iznosi", rekla je Bojevićeva, objašnjavajući da će akcize morati da budu prilagođene minimalnim nivoima koji važe u EU.
Položaj paušalaca i frilensera
Ona se osvrnula i na položaj paušalaca i podsetila da limit prihoda od šest miliona dinara za ostanak u sistemu paušalnog oporezivanja nije menjan od 2013. godine i da je zbog rasta cena i inflacije, predloženo je da se taj prag poveća na osam miliona dinara i izjednači sa limitom za ulazak u sistem PDV-a.
Predloženo je i da paušalci mogu u bilo kom trenutku da pređu na sistem lične zarade, što bi im, kako je ocenila, značajno olakšalo poslovanje i smanjilo poresko opterećenje.
Što se tiče frilensera, oni ostaju u posebnom režimu oporezivanja i izmene koje se odnose na paušalce neće uticati na njihov sistem.
(EUpravo zato/RTS)