Evropski komesar za ekonomiju je dao zeleno svetlo državama članicama EU koje razmatraju uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanijakoje zarađuju na naglom rastu cena goriva.
"Ništa ne sprečava države članice da primene ovu meru. Razmatramo i da li je moguće uspostaviti koordinisaniji pristup na nivou EU. To je trenutno u fazi procene", rekao je komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis poslanicima Evropskog parlamenta tokom saslušanja u Briselu.
Dombrovskisova izjava dolazi nakon što su Austrija, Nemačka, Italija, Portugal i Španija uputile pismo Evropskoj komisiji, tražeći od Brisela da obezbedi pravednu raspodelu neočekivanih profita nastalih usled krize na Bliskom istoku. Građani i kompanije širom EU već trpe posledice naglog rasta cena goriva, nakon što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i gasa.
Ovo ne bi bio prvi put da države EU posežu za profitima energetskih kompanija kako bi ublažile ekonomske posledice krize. Evropska unija je već uvela privremeni porez na ekstraprofit nakon ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada su cene energenata takođe naglo porasle.
Evropska komisija u međuvremenu priprema paket mera kako bi pomogla državama da se izbore sa krizom. Te inicijative uključuju niže oporezivanje električne energije u odnosu na fosilna goriva, kao i izmene ključnog sistema EU za trgovinu emisijama (ETS), kako bi se sprečio nagli rast cene ugljenika.
Dombrovskis je odbacio radikalnije predloge za rešavanje krize, poput suspenzije fiskalnih pravila EU aktiviranjem takozvane "opšte klauzule o odstupanju". Brisel je ovaj mehanizam koristio tokom pandemije, kako bi omogućio vladama da povećaju javnu potrošnju i ublaže posledice krize, koja je Evropu gurnula u najdublju recesiju od Drugog svetskog rata.
"Uslov za aktiviranje opšte klauzule o odstupanju jeste postojanje ozbiljnog ekonomskog pada u evrozoni ili EU. Trenutno se ne nalazimo u takvom scenariju", rekao je Dombrovskis.
Javne finansije pod većim pritiskom nego tokom ranijih kriza
Ovakav stav verovatno će razočarati Italiju, čija je premijerka Đorđa Meloni izjavila pred parlamentom da, ukoliko se kriza pogorša, suspenzija fiskalnih pravila EU ne bi smela da bude tabu tema. Dombrovskis je poručio da će Komisija pažljivo pratiti ekonomska kretanja, koja bi mogla dodatno da se pogoršaju uprkos krhkom primirju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Uticaj sukoba na ekonomiju EU biće u fokusu naredne ekonomske prognoze Evropske komisije u maju. Dombrovskis je više puta upozorio da bi rast u EU mogao biti smanjen za do 0,6 procentnih poena ove i naredne godine.
"Rat na Bliskom istoku izazvao je jedan od najvećih poremećaja u lancima snabdevanja u istoriji globalnog energetskog tržišta", rekao je Dombrovskis.
Ipak, javne finansije država članica trenutno su pod većim pritiskom nego u prethodnim krizama, poput pandemije i energetske krize iz 2022. godine. Zbog toga bi eventualno smanjenje poreza na energiju trebalo da bude privremeno, kako se ne bi ugrozili budući budžeti.
"Važno je imati u vidu da je naš prostor za delovanje sada ograničeniji nego tokom ranijih kriza, zbog većih budžetskih deficita i nivoa javnog duga, viših kamatnih stopa, ali i potrebe za dodatnim izdvajanjima za odbranu", zaključio je Dombrovskis.
(EUpravo zato/politiko)
