Dimitar Radev, član Upravnog saveta Evropske centralne banke, upozorio je da postoji rizik da će inflaciona očekivanja rasti brže nego ranije. Stoga bi ECB trebalo da bude spremna da brzo reaguje povećanjem kamatnih stopa ako postoje znaci dugoročnih cenovnih pritisaka izazvanih energetskim šokom, što stavlja pitanje inflacije u fokus.
Nagli rast cena energije, izazvan sukobima na Bliskom istoku i situacijom u Iranu, već je podigao inflaciju iznad cilja od 2 procenta. Unutar ECB-a vodi se intenzivna debata o potrebi zaoštravanja monetarne politike kako bi se sprečilo prenošenje viših troškova energije na druge cene. Takav scenario bi mogao da pokrene cenovnu spiralu koju je teško zaustaviti. Prema podacima za mart, inflacija u evrozoni dostigla je 2,5 odsto, najviše u poslednjih 14 meseci, dok su cene energetika porasle za čak 4,9 odsto. Istovremeno, bazna inflacija je blago pala na 2,3 odsto, što dodatno komplikuje odluke monetarne politike.
"Ravnoteža rizika se pomerila naniže", rekao je Dimitar Radev za Rojters. Naglasio je da osnovni scenario ostaje validan, ali da se povećava verovatnoća nepovoljnijih ishoda, posebno zbog energetskog šoka i visokog nivoa neizvesnosti. ECB razmatra tri scenarija, osnovni, nepovoljan i težak, što dodatno ističe složenost trenutne situacije i rastuću neizvesnost.
Ključni rizik leži u ponašanju potrošača i preduzeća koji se još uvek sećaju snažnog rasta cena nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ovaj efekat, često nazvan "inflacioni ožiljci", znači da bi se očekivanja mogla brže prilagoditi, što bi dovelo do zahteva za višim platama i rastućim cenama proizvoda. Ovo bi pokrenulo inflatornu spiralu koju je kasnije veoma skupo obuzdati, što naglašava važnost upravljanja očekivanjima.
Slična upozorenja stigla su i od drugih donosilaca odluka unutar ECB-a, koji naglašavaju potrebu za spremnošću za brzu reakciju. Iako trenutni podaci još uvek ne pokazuju snažne sekundarne efekte na plate, Dimitar Radev upozorava da se ne treba oslanjati na to. Okruženje ostaje krhko, a prenošenje novih šokova na ekonomiju moglo bi biti brže nego obično, povećavajući rizik za ekonomiju.
Cena neaktivnosti bila bi previsoka
Prema Radevu, najveći rizik leži upravo u odlaganju odgovora. Ako se šok produži i počne da utiče na plate, profitne marže i očekivanja, posledice bi mogle biti mnogo ozbiljnije. U takvim okolnostima, blagovremena akcija se smatra razumnijim izborom. Finansijska tržišta su već reagovala i očekuju dalja povećanja kamatnih stopa tokom godine, a prvo je već prognozirano u junu, što jasno odražava očekivanja u vezi sa kamatnim stopama.
Sve oči uprte u sastanak krajem meseca
Predstojeći sastanak ECB krajem aprila mogao bi da pruži konkretnije smernice, iako Dimitar Radev smatra da je još uvek rano za konačne odluke. Fokus će biti na inflacionim očekivanjima, fundamentalnim indikatorima cena, raspoloženju na tržištu i kretanju cena energije, uključujući naftu koja se približava 115 dolara po barelu. Posebna pažnja se posvećuje i dešavanjima u Iranu, što dodatno ističe značaj energije.
Iako je evrozona ušla u ovu krizu u nešto povoljnijoj poziciji nego 2022. godine, zahvaljujući višim kamatnim stopama i stabilnijim očekivanjima, pojavljuju se novi rizici. To uključuje moguće državne subvencije koje bi pokušale da zaštite građane, ali koje bi mogle dodatno da podstaknu inflaciju. Pored toga, razlike između država članica dodatno otežavaju vođenje jedinstvene politike, dok Španija beleži inflaciju od 3,3 procenta, Nemačka ima 2,8 procenata, a Italija stabilnih 1,5 procenata. Takve razlike jasno pokazuju izazove koordinacije i održavanja stabilne ekonomske ravnoteže.
(EUpravo zato/Poslovni)
