Tokom prošle godine Srbija je zabeležila usporavanje privrednog rasta, BDP je porastao svega 2 odsto, znatno ispod ranijih projekcija, a sličan trend zahvatio je i zemlje Centralne i Istočne Evrope, zaključeno je na makroekonomskom panelu koji je organizovan uz podršku Vlade Kraljevine Švedske.
"U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo 3 odsto rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima", istakao je Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji.
On je naveo da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja.
EU najvažniji trgovinski partner
Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4 odsto, dok je uvoz rastao 7,2 odsto, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra.
"Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica. Svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju pred privredu ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama, kako bi Srbija iz ovog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu", naveo je Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu NALED-a.
Upola manje stranih investicija
Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8 odsto BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra, približno upola manje nego prethodne godine. Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50 odsto BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko 3 odsto BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.
"Važno je da u Srbiji već godinama imamo poprilično objektivne prognoze. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku takođe treba preispitati jer jačanje nacionalne valute nije racionalno", objasnio je Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi.
(EUpravo zato)
