Razlika u platama između muškaraca i žena dobro je poznata pojava širom Evrope. U Evropskoj uniji žene su 2023. godine zarađivale 12 odsto manje od muškaraca, pokazuju podaci Eurostata, što znači da su na svakih 100 evra koje zaradi muškarac žene u proseku dobijale svega 88 evra.
Međutim, kada je reč o penzijama, razlika je još izraženija. U 27 evropskih zemalja, uključujući i one koje nisu članice EU, žene primaju znatno niže penzije od muškaraca. U proseku, penzijska primanja žena niža su za 22 odsto u odnosu na muškarce. U nekim velikim ekonomijama ta razlika premašuje i 35 odsto, navode podaci OECD-a.
Tokom 2024. godine, rodni jaz u penzijama kretao se od oko 6 odsto u Estoniji do čak 37 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prosek OECD-a iznosi 23 odsto, dok je evropski prosek za 27 posmatranih zemalja 22 odsto. To u praksi znači da žene u Evropi u proseku primaju 78 evra penzije, dok muškarci dobijaju 100 evra.
U više evropskih zemalja rodni jaz u penzijama veći je od 30 odsto. Pored Ujedinjenog Kraljevstva, u ovu grupu spadaju i Holandija, Austrija, Luksemburg, Belgija, Švajcarska i Irska. Najmanje razlike beleže se u Estoniji, Islandu, Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji i Danskoj, gde jaz iznosi 10 odsto ili manje.
"Majčinski penzijski jaz"
"Rodni jaz u penzijama u velikoj meri je zapravo jaz povezan s majčinstvom, jer počinje da se otvara u trenutku kada žene osnuju porodicu", izjavila je za Euronews Business profesorka Aleksandra Nisen-Runci sa Univerziteta u Manhajmu.
Kako objašnjava, mnoge žene smanjuju radno vreme kako bi brinule o deci, što je najčešće povezano s kaznom u vidu niže zarade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom.
"Majčinstvo i smanjenje radnog vremena utiču na niža trenutna primanja, ali i na manja penzijska prava u budućnosti. To takođe dovodi do nižih zarada tokom radnog veka i kraćih karijera, pa žene imaju manje raspoloživog prihoda koji bi mogle da ulože u privatne penzije", dodala je ona.
Nisen-Runci naglašava da razlike među zemljama odražavaju različite obrasce podele brige o deci i kućnim obavezama, koji su često zasnovani na rodnim stereotipima. Konzervativne socijalne države, poput Nemačke, karakterišu visoka stopa rada žena sa skraćenim radnim vremenom, dugi prekidi u karijeri i zajedničko oporezivanje domaćinstava, što dodatno produbljuje ovaj jaz.
Nasuprot tome, nordijske zemlje, kao i neke zemlje centralne i istočne Evrope, imaju znatno manji rodni jaz u penzijama. U tim državama radne biografije žena koje rade puno radno vreme mnogo više liče na muške, briga o deci je široko dostupna, a penzijski sistemi sadrže više redistributivnih elemenata ili priznaju godine provedene u nezi i brizi.
Jaz i dalje velik, ali uz postepeni napredak
Prosečan rodni jaz u penzijama u evropskim zemljama smanjen je sa 28 odsto u 2007. godini na 22 odsto u 2024. godini. Najveći pad zabeležen je u Sloveniji, Nemačkoj i Grčkoj, gde je jaz smanjen za više od 15 procentnih poena tokom 17 godina.
Smanjenje veće od 10 procentnih poena zabeleženo je i u Norveškoj, Portugalu, Turskoj i Luksemburgu.
"Snažno smanjenje razlika između muškaraca i žena na tržištu rada pokreće ovo smanjenje rodnog jaza u penzijama u mnogim zemljama, ali je potrebno vreme da se te promene u potpunosti odraze na manju nejednakost u penzijama", navodi se u izveštaju OECD-a Pensions at a Glance 2025.
Od 27 analiziranih zemalja, rodni jaz u penzijama povećan je za dva procentna poena u samo tri – Austriji, Estoniji i Belgiji. U svim ostalim zemljama jaz je smanjen, iako su u nekim slučajevima promene bile minimalne.
Posledica dugoročnih nejednakosti
"Ove razlike proističu iz dugotrajnih nejednakosti koje se akumuliraju tokom čitavog radnog veka žena i odražavaju način na koji tržište rada, porodične politike i dizajn penzijskog sistema međusobno deluju", rekao je za Euronews Business profesor Antonio Abatemarko sa Univerziteta u Salernu.
"Zato ovaj jaz nije jedinstvena pojava, već rezultat tri međusobno povezana strukturna faktora".
Kao prvi razlog, Abatemarko navodi da je u mnogim evropskim zemljama, naročito u južnoj i istočnoj Evropi, učešće žena na tržištu rada istorijski bilo niže nego kod muškaraca, a često se odvijalo u neformalnim sektorima u kojima se nisu uplaćivali penzijski doprinosi. Poslovi poput kućnih usluga i danas su uglavnom neformalni i pretežno ženski, što znači da godine rada ne moraju nužno da se pretvore u penzijska prava.
Drugi važan faktor su obaveze brige i nege. U zapadnoevropskim zemljama, problem više nije ulazak žena na tržište rada, već prekidi u karijeri zbog porodiljskog odsustva i brige o deci ili starijima. U zemljama poput Nemačke ili Austrije, žene se po povratku sa porodiljskog često zapošljavaju na nepuno radno vreme, što znači manje uplaćenih doprinosa i sporiji rast zarada.
Na kraju, Abatemarko ukazuje i na to da su žene u nepovoljnijem položaju zbog novijih reformi penzijskih sistema. Tako je, na primer, prema izveštaju OECD-a Pensions at a Glance 2025, Slovenija od 1999. godine povećavala starosnu granicu za odlazak u penziju ženama više nego muškarcima, čime su rodne razlike smanjene.
(EUpravo zato/Euronews)
