Međunarodni monetarni fond (MMF) predvideo je snažniji globalni privredni rast nego što je prognozirao u aprilu, delimično zahvaljujući ublažavanju pojedinih američkih carina na robu.
Naglo povećanje američkog uvoza, jer su kompanije žurile da preduhitre više uvozne takse, kao i stimulativne mere nekih vlada, doprineli su ovom optimizmu u najnovijim prognozama MMF-a.
Ipak, MMF upozorava da bi više carine i rastuća neizvesnost mogli da dovedu do slabijeg rasta i usporene privredne aktivnosti.
Globalni privredni rast sada se predviđa na 3 odsto u 2025. i 3,1 odsto u 2026, što je više nego u aprilskom izveštaju, kada je prognoza iznosila 2,8 odsto, odnosno 3 odsto.
Međutim, to je i dalje ispod ranijih očekivanja iz januara (3,3 odsto za obe godine), kao i ispod proseka pre pandemije, koji je iznosio 3,7 odsto.
Vodeće svetke ekonomije
U svojoj najnovijoj privremenoj proceni, Međunarodni monetarni fond fokusirao se isključivo na vodeće svetske ekonomije, bez pojedinačnih podataka za manje zemlje. Poslednji put ovakav izveštaj objavljen je u aprilu, kada je MMF snizio očekivani globalni rast sa 3,3 na 2,8 odsto, upozoravajući tada na pretnje koje donosi zaoštravanje trgovinskih odnosa, carinske barijere i opšta neizvesnost u svetskoj privredi.
Ipak, najnoviji podaci pokazuju da se globalna ekonomija tokom godine pokazala otpornijom nego što se očekivalo. Rast u prva tri meseca 2025. bio je za 0,3 procentna poena iznad aprilskih prognoza, što je MMF navelo da blago podigne svoju procenu: na 3,0 odsto za ovu i 3,1 odsto za sledeću godinu.
Glavni razlog za ovu korekciju naviše, prema oceni MMF-a, jeste talas izvoza i industrijske aktivnosti podstaknut najavama novih američkih tarifa. Kompanije su, u strahu od mogućeg povratka Donalda Trampa na vlast i uvođenja viših uvoznih taksi, požurile da unapred izvezu robu. Ipak, Fond napominje da su sadašnje efektivne carinske stope i dalje ispod onih koje je Tramp najavio još u aprilu.
Zahvaljujući toj dinamici, MMF je revidirao prognozu rasta globalne trgovine za 2025. na 2,6 odsto, što je gotovo za jedan poen više nego ranije.
Kako je u Evropi?
Kada je reč o evropskim državama, slika je znatno manje optimistična. Iako su se finansijski uslovi na svetskim tržištima popravili, akcije su se oporavile, tržišta kapitala ojačala, a dolar oslabio, što je koristilo zemljama u razvoju, najveće evropske ekonomije i dalje pokazuju znake slabosti.
Evropska unija planira velike investicije u oblasti odbrane, bezbednosti i infrastrukture, dok Kina, s druge strane, pokušava da stimuliše potrošnju i proizvodnju kroz nove pakete ekonomskih mera.
Zahvaljujući tim potezima, MMF je povećao očekivani rast kineske ekonomije za ovu godinu na 5,6 odsto, a za 2026. na 4,4 odsto. Rast Indije revidiran je naviše na 6,4 odsto za obe godine.
Za razvijene zemlje u celini, MMF je blago podigao prognozu: na 1,5 odsto za 2025. i 1,6 odsto za 2026. U slučaju SAD, rast za ovu godinu projektovan je na 2,0 odsto, a za narednu čak na 2,3 odsto.
Zemlje u razvoju trebalo bi da ostvare rast od 4,1 odsto ove godine, dok se za 2026. očekuje blaga korekcija na 4,0 odsto.
Evrozona beleži skroman pomak, prognoza za 2025. podignuta je na 1,0 odsto, dok za 2026. ostaje na 1,2 odsto. Međutim, najveće članice EU i dalje zaostaju. Jedino Španija beleži rast iznad 1 odsto, dok Nemačka ostaje gotovo u stagnaciji. MMF joj predviđa rast od svega 0,1 odsto u 2025. i 0,9 odsto godinu kasnije. Francuska stoji nešto bolje, ali i dalje ispod potencijala.
Iako su prognoze donekle popravljene, one su i dalje slabije od rasta ostvarenog u prethodnim godinama — 3,3 odsto u 2023. i 3,5 odsto u 2022. Kako razvijene, tako i zemlje u razvoju suočavaju se sa nižim izgledima za stabilan i dugoročan rast, zaključuje MMF.
(EUpravo zato)
