"Nasilje nad ženama nije samo žensko pitanje, to je problem celog društva koji zahteva sveobuhvatni pristup", istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, otvarajući konferenciju "Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama" u Evropskoj kući u Beogradu.
Halačeva je ukazala na ključne izazove i raspoložive institucionalne mehanizme u prevenciji nasilja, naglasivši potrebu za preventivnim merama.
"Okončanje rodno zasnovanog nasilja počinje prevencijom. Prevencija je ključ za prekidanje začaranog kruga koji podstiče nasilje. Zaštita obezbeđuje neposrednu sigurnost i dobrobit žrtava, preživelih. Zajedno sa krivičnim gonjenjem i usklađenim politikama, ova četiri stuba čine snažan okvir za stvaranje sigurnijeg i pravednijeg sveta za sve. Pristupanjem EU Istanbulskoj konvenciji i usvajanjem Direktive EU o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, potvrđujemo svoju posvećenost da okončamo rodno zasnovano nasilje, ne samo unutar EU, već i kroz našu spoljnju politiku", navela je Halačeva.
Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije Elvira Kovač kaže da je najvažnije da ne bude osude, jer takva situacija može da se desi i pojašnjava da je pogrešno govoriti da je žena sama kriva.
"Nasilnik koristi svoju moć i to nije normalno, ne smemo osuđivati žrtve, ne smemo da zatvaramo oči i da se ponašamo kao da se to ne dešava oko nas. Sa druge strane, pošto sam se zaista puno bavila ovom temom, mene nije sramota da kažem da sam ja žrtva nasilja u porodici i znam koliko je teško izaći iz toga, zato ne smemo osuđivati žrtve", napominje Kovač.
Veliki problem tolerisanje nasilnog govora
Jelena Trivan, generalna direktorka kompanije m:tel BiH, govorila je o značaju uključivanja velikih kompanija u kampanju "Niste same" koju u regionu vodi Telekom kao i u borbu protiv nasilja nad ženama i decom koja predstavlja javni problem i obavezu.
I ona je ocenila da je ključna reč u rešavanju problema prekidanje zaveta ćutanja i naglasila da je u sigurnim kućama u BiH više dece nego žena.
"Glasna muzika se prijavljuje, a glasni plač nikada, to moramo da promenimo", rekla je Trivan i dodala da upravo ta probuđena svest građana o važnosti stalnog prijavljivanja nasilja treba da bude jedan od rezultata kampanje uz određene zakonske promene i konkretne poteze u društvu.
Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, Karol Vinjo navodi da je veliki problem tolerisanje nasilnog govora, kako javnom, tako i u privatnom prostoru, kao i da se problem nasilja mora rešavati holistički, zajedničkim radom.
"Ima puno toga da se radi pravni okvir nam omogućava da vidimo da je nasilje nad ženama povezano sa nasiljem nad decom. Ove pojave su apsolutno povezane, to nam pokazuju i brojna istraživanja", kaže Vinjo.
Mina Grašić iz Sigurne kuće u Beogradu navodi da na teritoriji Beograda postoje tri sigurne kuće i da su njihovi kapaciteti popunjeni.
"Mi se trudimo, koliko možemo da im pružimo podršku, pre svega psihološku podršku, sa decom i sa ženama rade psihoterapeuti svakog dana ili po potrebi. Mi takođe imamo i vrtić u okviru u sigurne kuće. Međutim, mislim da je potrebno da se nastavi rad, da se u škole uvede neka obavezna edukacija, da ta deca ne budu etiketirana, da ne budu stigmatizirana", navodi Grašić.
Diskusija je ukazala na potrebu za kontinuiranom edukacijom institucija o specifičnostima nasilja nad ženama i devojčicama, potrebu osnaživanja žena kroz programe ekonomskog osamostaljivanja, kao i borbu protiv fenomena dečjih brakova u marginalizovanim zajednicama.
Učesnici su se složili da je promena narativa – od prebacivanja krivice na žrtvu ka odgovornosti nasilnika – preduslov za trajne društvene promene.
Panel diskusiju je moderirala novinarka RTS-a i članica udruženja"Novinarke protiv nasilja" Ana Manojlović.
Konferencija "Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama" realizovana je u saradnji Sigurne kuće u Beogradu, UNICEF-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a pod pokroviteljstvom kompanije m:tel iz Bosne i Hercegovine.
(EUpravo zato)
