Prerada mleka i proizvodnja sira su najčešći poslovi koje žene obavljaju u porodičnom gazdinstvu u Srbiji. Procenjuje se da se od 1,3 milijarde litara pomuženog mleka godišnje polovina preradi na gazdinstvu.
Jovana Rajković iz Ivanjice smatra da je tradicija u ovom poslu veoma važna, ali da je ponuditi i nešto novo, poput kozijeg sira.
"Odrasla sam uz koze i ta ljubav ka kozijim proizvodima je oduvek tu. A tek je godinu dana kako se ja bavim kozarstvom aktivno i pravim koziji sir i trudim sa da poboljšam kvalitet svojih proizvoda. Trenutno sam sa dvadeset koza vrlo zadovoljna i može lepo da se živi", rekla je Jovana Rajković.
Prilagođavanje tržištu i proizvodnja onoga što može da se izveze je razlog više da se iskoriste male parcele na selu koje mogu doneti zaradu.
"Bavim se proizvodnjom i berbom lekovitog bilja. Moja porodica ima zasejan beli pelin, beli slez, posejanu kamilicu. To su recimo neki proizvodi koji su danas dosta traženi u Evropi, a i u svetu. Država može da nam pomogne pre svega finansijski. Trebaju nam prostorije za rad, ako radimo domaću radinost. Ukoliko se bavimo lekovitim biljem trebaju nam razne sušare za sušenje tog bilja", rekla je Danijela Kostadinović iz Velike Drenove.
Zadružni savez Srbije je uradio analizu kojom je želeo da sagleda u kojoj meri su žene preuzele odgovornost u rukovođenju.
"Sada je blizu 25 procenata su žene rukovodioci zadruga što ima tendenciju rasta. Povećava se i broj zadruga gde su sami osnivači žene. Najveći broj smo uočili da su udruženja, udruženja žena, a to je nama ciljna grupa koja će kasnije prerasti u zadrugu", naveo je Nikola Mihailović iz Zadružnog saveza Srbije.
Na osnovu Popisa poljoprivrede 59 odsto od ukupnog broja radnika na poljoprivrednim gazdinstvima čine žene, ali je broj stalno zaposlenih znatno manji 9,8 odsto. Žene su nosiosci 22,8 odsto od ukupnog broja registrovanih gazdinstava.
(EUpravo zato/RTS)