Osnaživanje žena ne počinje velikim govorima, već ličnim primerom. U istrajnosti da se uprkos preprekama ostane dosledan sebi, u hrabrosti da se govori glasno i kad to nije očekivano i u spremnosti da se otvaraju vrata onima koji dolaze posle nas.
Kad govorimo o ravnopravnosti, ne govorimo samo o zakonima i strategijama već o realnim startnim pozicijama, vidljivosti i prilikama. Posebno kad je reč o mladim Romkinjama, koje se često suočavaju s višestrukom diskriminacijom - kao žene i kao pripadnice manjinske zajednice.
O tim izazovima, ali i o promenama koje su već započete, razgovaramo s Majom Simić, studentkinjom završne godine međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka, dobitnicom ovogodišnje medijske nagrade za toleranciju koju dodeljuje poverenik za zaštitu ravnopravnosti i osnivačicom Romske organizacije mladih Srbije.
Diskriminacija Romkinja je osetna u svakodnevnom životu
Diskriminacija nije apstraktan pojam, ona je vrlo osetna u svakodnevnom životu. Kao mlada Romkinja, na poslu, fakultetu i u aktivizamu, Maja kaže da stalno oseća kako startne pozicije nisu jednake.
"Često imam potrebu da se iznova dokazujem ne samo znanjem i radom već i razbijanjem stereotipa koji me prate. To znači da moj trud mora biti vidljiviji, glasniji, nekada i besprekorniji, samo da bi bio prepoznat kao ravnopravan. Iako se trudim da budem najbolja verzija sebe, da radim profesionalno i odgovorno, postoje momenti kad se osećam kao damoj rad i zalaganje nisu vrednovani u meri u kojoj bi trebalo", pojašnjava ona.
Međutim, kako dodaje, upravo ta svest je dodatno motiviše, jer svaka prepreka koju pređe nije samo lični uspeh već mali pomak ka tome da sledeće generacije mladih Romkinja imaju ravnopravne startne pozicije i manju potrebu za dvostrukim dokazivanjem. Romkinje su retko u upravnim odborima, diplomatiji ili medijima kao relevantne sagovornice o opštim temama.
Maju smo pitali kako srušiti "stakleni plafon".
"Taj stakleni plafon nije slučajan, on je rezultat dugogodišnjeg isključivanja iz prostora moći i uticaja. Srušićemo ga onda kad Romkinje budemo zapošljavali u institucijama i na visokim pozicijama ne zato što moramo da ispunimo kvotu, već zato što poseduju znanje, kompetencije i kapacitet. Kvota može otvoriti vrata, ali suštinska promena dolazi tek kad se poverenje i odgovornost daju na osnovu stručnosti, a ne simbolike", navodi naša sagovornica.
Sa druge strane, važno je da i same Romkinje izađu iz zone u kojoj im je društvo dozvolilo da budu, dodaje.
"Potrebno je da se ohrabrimo da govorimo o velikim temama - budžetu, spoljnoj politici, klimatskim promenama, ekonomiji. Ne samo o romskim pitanjima već o pitanjima koja se tiču čitavog društva", smatra Maja.
Uloga medija
Veruje da domaći mediji i dalje u velikoj meri romsku zajednicu posmatraju kroz stereotipe.
Kako kaže, često se nacionalna pripadnost ističe kad je kontekst negativan, dok se u pozitivnim pričama ona prećutkuje.
"Takav pristup nije bezazlen, jer oblikuje percepciju većinskog stanovništva i produbljuje predrasude. Kad se identitet koristi selektivno i senzacionalistički, šalje se poruka da je pripadnost romskoj zajednici relevantna samo kad treba objasniti problem - podvlači naša sagovornica.
Ipak, primećuje pomake.
Prema njenim rečima, nove generacije novinara su otvorenije i senzitivnije.
"Sve je više prostora za priče o uspešnim mladim Romima i Romkinjama, ne kao izuzetku, već kao delu stvarnosti koja je dugo bila nevidljiva", navodi ona.
Koliko su devojčice iz romskih naselja uključene u digitalno opismenjavanje?
Digitalni jaz je i dalje realnost.
Ograničen pristup tehnologiji, internetu i sistemskoj podršci utiče na to da devojčice iz romskih naselja nemaju jednake prilike, smatra Maja.
"Putem Romske organizacije mladih, kao članice Romske ženske mreže, radimo na smanjenju tog jaza. Učestvovala sam kao edukatorka u projektu posvećenom prepoznavanju digitalnog nasilja i unapređenju digitalne bezbednosti, a devojke koje su prošle obuku dalje su prenosile znanje u svojim zajednicama. Digitalna pismenost danas nije luksuz, već nužnost. Verujem da se borba za ravnopravnost danas vodi i u digitalnom prostoru", navodi ona.
Osnivanje Romske organizacije mladih Srbije
Postojala je potreba da visokoobrazovani mladi Romi i Romkinje objedine svoje znanje i energiju, te ponude savremeniji, omladinski pristup aktivizmu, kaže naša sagovornica.
Kako navodi, mladi su često formalno uključeni, ali retko kao donosioci odluka.
"Želeli smo da promenimo tu dinamiku, da stvorimo prostor u kojem mladi nisu statistika, već ravnopravni akteri. Romska organizacija mladih Srbije nastala je iz potrebe da sami oblikujemo narativ o sebi i pokažemo da su mladi Romi i Romkinje aktivni i odgovorni građani društva.
Inspiracija
Kako nam je ispričala, Maja dolazi iz porodice koja neguje ideju da svaka sledeća generacija treba da bude korak ispred prethodne.
"Posebno me je inspirisao moj otac, borac za ljudska prava, od koga sam nasledila istrajnost i osećaj za pravdu. Motivisale su me i snaga žena iz mog okruženja, ali i nepravde kojima sam svedočila. Nisam želela da ih prihvatim kao normalnost. Danas se trudim da mladim devojkama budem ono što je meni nekada bilo potrebno - podrška koja osnažuje. Ako sam uspela u nečemu, onda je to u tome da pokažem da je moguće", poručila je ova mlada borkinja za inkluziju i ravnopravnost Roma, a naročito Romkinja.
(M.A./EUpravo zato)
