Osnaživanje žena u nauci i tehnologiji ne počinje deklarativnom podrškom, već stvaranjem uslova u kojima njihov potencijal može da se razvija i preraste u liderstvo. Nije reč o simbolici, već o dugoročnoj strategiji razvoja društva zasnovanog na znanju, inovacijama i konkurentnosti.
O ulozi žena u tehnološkom i inovacionom ekosistemu Srbije, izazovima s kojima se suočavaju i načinima na koje ih možemo snažnije podržati, razgovaramo sa Anđelom Terzić, rukovoditeljkom poslovnog razvoja i inovacija u Naučno- tehnološkom parku Beograd.
Žene kao strateška snaga inovacija
Anđela Terzić već godinama aktivno doprinosi razvoju startap zajednice u Srbiji, povezujući nauku, tehnologiju i tržište.
Putem programa podrške, mentorstva i direktnog rada sa osnivačima startapa, pomaže mladim timovima da svoje ideje pretvore u održive i globalno konkurentne proizvode.
Govoreći o poziciji žena u tehnološkom sektoru, ističe da njihova uloga nije dekorativna, već suštinska.
"Uloga žena, posebno mladih devojaka, u inovacionom ekosistemu Srbije je strateška. Raznolikost timova direktno utiče na kvalitet inovacija, bolje razumevanje tržišta i dugoročni rast kompanija. To je osnova izgradnje stabilnog i konkurentnog sistema", naglašava Terzićeva.
Prema njenim rečima, sve veći broj devojaka bira STEM oblasti i naučne karijere, ali ključni izazov ostaje njihovo zadržavanje i napredovanje u preduzetničkom i inovacionom okruženju.
"Potrebno je omogućiti im da pređu iz uloge stručnjakinja u ulogu kreatorki rešenja i liderki. Tu ekosistem, a posebno institucije poput Naučno-tehnološkog parka Beograd, imaju odgovornost da uklone prepreke i ponude jasne razvojne puteve", objašnjava ona.
Samopouzdanje kao ključni izazov
Kad je reč o razlozima zbog kojih devojke ponekad odustaju od tehnologije i preduzetništva, problem, kako ističe, najčešće nije nedostatak znanja.
"Često je u pitanju nedostatak sigurnosti da ideju mogu da pretvore u održiv biznis i da će u tom procesu imati adekvatnu podršku", kaže Terzićeva.
Programi poput "Raising Startsa‟, dodaje, prave razliku jer povezuju tehničku ekspertizu s razumevanjem tržišta, poslovnih modela i investitora, uz konkretan mentorski rad i validaciju ideja.
"Kad devojke vide da njihova ideja ima realan tržišni potencijal i da nisu same u tom procesu, raste i njihovo samopouzdanje i motivacija da ostanu u inovacionom ekosistemu", ističe ona.
Iz prakse u Naučno-tehnološkom parku Beograd primećuje i specifične obrasce - devojke češće sumnjaju u sopstvene kapacitete, opreznije su kad je reč o preuzimanju rizika i imaju slabiji pristup neformalnim mrežama koje su često presudne u ranim fazama razvoja startapa.
Rešenje vidi u sistemskoj i ranoj podršci, vidljivim uzorima, kvalitetnom mentorstvu i razvoju liderskih veština, ali i u stvaranju kulture u kojoj je potpuno prirodno da žene budu osnivačice, direktorke i nosioci inovacija.
STEM kao temelj liderstva
Posebno naglašava važnost promene perspektive kad je reč o STEM obrazovanju.
"Devojkama od početka treba pokazati širu sliku. STEM znanje nije samo ulaznica za tehničku poziciju, već snažna osnova za donošenje odluka, liderstvo i kreiranje proizvoda s globalnim potencijalom", poručuje Terzićeva.
Na kraju, mladim devojkama koje razmišljaju o karijeri u nauci, tehnologiji i preduzetništvu, a osećaju nesigurnost, upućuje jasnu poruku:
"Ne čekajte da se osećate spremno. Spremnost dolazi putem iskustva, a ne pre njega. Gotovo svi osnivači u nekom trenutku sumnjaju u sebe. Razlika je u tome ko, uprkos toj sumnji, napravi prvi korak - poručila je Terzićeva.
Samopouzdanje, zaključuje, ne nastaje u izolaciji, ono se gradi putem delovanja i uz pomoć zajednice koja veruje u vas, čak i onda kad vi još uvek učite da verujete u sebe.
(M.A./EUpravo zato)
