Nova studija pokazuje da posle određenog nivoa ulaganja u zdravstvo dodatna sredstva donose sve manju korist po zdravlje ljudi.
Bogate zemlje godišnje troše bilione evra na zdravstvenu zaštitu, ali se njihovi rezultati značajno razlikuju.
Novo istraživanje pokazuje da visoka ulaganja ne garantuju uvek i bolje zdravlje građana - naprotiv, u nekim slučajevima dodatna sredstva imaju minimalan efekat.
Prema studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Global Health, ulaganje u zdravstvo zaista donosi poboljšanja, ali što je nivo potrošnje veći, to je cena dodatnog napretka sve viša. Drugim rečima, koristi rastu, ali sve sporije.
Na primer:
Zemlje koje troše oko 100 dolara po glavi stanovnika mogu dodatnim ulaganjem od još 92 dolara da dobiju jednu dodatnu godinu zdravog života.
U zemljama koje već troše 5.000 dolara po osobi, ta ista godina zdravlja košta preko 11.000 dolara.
"Zemlje su u proteklim decenijama naučile kako da novac pretvore u rezultate kada je reč o zdravlju stanovništva", pišu autori studije sa američkog Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME).
Kako dodaju, vreme kada su budžeti sve napetiji, važno je da se sredstva troše pametnije i efikasnije.
Kako se meri efikasnost ulaganja?
Istraživači su posmatrali koliko zemlje troše na zdravstvo i kako troše, u odnosu na broj godina koje njihovi građani provode u dobrom zdravlju.
Studija je obuhvatila 201 zemlju i teritoriju u periodu od 1995. do 2022. godine.
Ko ulaže pametno, a ko troši bez efekta?
Globalno gledano, zdravstveni sistemi su postajali sve efikasniji do 2019. godine, ali je pandemija COVID-19 usporila taj napredak. Delimični oporavak zabeležen je 2022, ali razlike među državama i dalje su velike.
SAD troše najviše po glavi stanovnika, ali imaju jednu od najneefikasnijih zdravstvenih sistema. Posledica: građani gube prosečno 6,2 godine zdravog života u poređenju sa optimalnim sistemima.
Kina, s druge strane, ocenjena je kao najefikasnija - bez rasipanja, maksimalno koristi svaki uloženi dolar za poboljšanje zdravlja građana.
U Evropi, većina zemalja je rangirana kao prilično efikasna, ali ima i izuzetaka.
Ukrajina, Litvanija i Letonija se nalaze među najmanje efikasnima, a slabije su prošle i Holandija, Belgija, Belorusija, Finska, Norveška i Velika Britanija.
Šta čini razliku?
Pored samog iznosa koji se ulaže, efikasnije zemlje imaju sledeće karakteristike:
- Dobro organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu
- Razvijenu infrastrukturu koja omogućava pristup lekarima i klinikama
- Veći udeo javnog finansiranja u odnosu na privatno
- Kvalitetno upravljanje i stabilne institucije
Važno je naglasiti da studija ne meri kvalitet zdravstvenih usluga, već efikasnost - odnosno koliko se dobrih rezultata postiže u odnosu na nivo potrošnje.
Preporuke za budućnost
Istraživači smatraju da bi zemlje mogle da značajno unaprede zdravstvene sisteme ako:
- Prošire javno zdravstveno osiguranje
- Unaprede demokratiju i institucije
- Ulože u prevenciju i raniju dijagnostiku
- Poboljšaju pristup zdravstvenim uslugama, naročito u ruralnim i manje razvijenim oblastima
Ove promene bi, kažu autori, mogle da pomognu vladama da iz postojećih budžeta izvuku maksimalnu korist, bez potrebe za beskrajnim povećavanjem troškova.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
