Danski univerziteti sve češće odbijaju strane istraživače, naročito one koji dolaze iz Rusije, Irana i Kine, pozivajući se na visoku opasnost od industrijske i političke špijunaže. Univerzitet u Arhusu već je ove godine odbio 24 kandidata.
Rastuća zabrinutost zbog mogućnosti špijunaže dovela je do toga da obrazovne institucije u Danskoj pooštre kontrolu nad prijemom istraživača iz inostranstva. Vlasti tvrde da je nivo pretnje „visok", a naročitu pažnju posvećuju dolascima iz Rusije, Irana i Kine, kako poverljiva danska istraživanja ne bi dospela u pogrešne ruke.
Na Univerzitetu u Arhusu, jednom od najuglednijih visokoškolskih ustanova u zemlji, do sada je odbijeno najmanje 24 strana istraživača, što predstavlja otprilike jednog od 12 kandidata iz pomenutih zemalja.
Kako objašnjava Brajan Vinter, prodekan Fakulteta za inženjering Univerziteta u Arhusu, kandidati su odbijeni jer bi, da su primljeni, imali pristup materijalima koji bi mogli da budu zloupotrebljeni i prosleđeni trećim stranama.
Danska obaveštajna služba (PET) upozorava da strane države koriste različite metode kako bi vrbovale istraživače: mito, kupovinu pristupa znanju, ucenjivanje, pretnje, prinudu, digitalne kampanje uticaja, kao i klasične metode poput nadzora, krađe i provale.
Na Univerzitetu Južne Danske, docent Centra za ratne studije, Andre Ken Jakobsen, upozorava da se savremene tehnologije mogu koristiti u različite svrhe, i civilne i vojne, što povećava interesovanje, konkurenciju, a time i potencijalnu pretnju. On ističe da su oblasti poput kvantne tehnologije i zelene tranzicije naročito osetljive.
Zbog svega toga, danski univerziteti su oprezniji nego ranije.
Bezbednosna i odbrambena politika Danske
Nova pravila dolaze i u svetlu bezbednosne i odbrambene politike Danske tokom njenog šestomesečnog predsedavanja Savetom Evropske unije.
Zvanično preuzimanje predsedavanja obeleženo je 3. jula svečanom ceremonijom u Arhusu.
Iako analitičari smatraju da se danska agenda prvenstveno fokusira na jačanje odbrambenih kapaciteta EU, Jakobsen upozorava da je pretnja sajber-špijunaže u Danskoj i dalje vrlo realna.
Danska agencija za vanredne situacije izveštava da je rizik od sajber-špijunaže i sajber-kriminala protiv danskih univerziteta veoma visok.
Zato su, smatra Jakobsen, provere neophodne.
Zabrinutost zbog posledica
Premijerka Mete Frederiksen i ministar finansija Nikolai Vamen nedavno su prisustvovali sastanku na Univerzitetu u Arhusu povodom početka predsedavanja EU, a tema bezbednosti bila je među ključnima.
Ipak, uprkos naporima da se rizici svedu na minimum, postoje bojazni da bi nova politika mogla imati negativne posledice po dansku akademsku zajednicu.
"Naravno da mi je žao zbog toga, jer želimo da zaposlimo najbolje ljude iz celog sveta", rekao je Vinter i dodao:
"Zato i radimo sve što možemo da izbegnemo preterano stroga pravila."
Prema njegovim rečima, nema sumnje da su neki kandidati odbijeni.
"Jednostavno smatramo da je rizik preveliki", objasnio je on.
Više drugih danskih univerziteta takođe je počelo da odbija strane istraživače zbog sumnji u potencijalnu špijunažu, iako mnogi ne vode zvaničnu evidenciju o broju odbijenih kandidata.
Univerzitet u Kopenhagenu je, prema pisanju lokalnih medija, zaposlio dvoje dodatnih ljudi i angažovao eksternu konsultantsku firmu kako bi obavio provere kandidata.
Većina tih provera vrši se u oblasti prirodnih i zdravstvenih nauka. Međutim, univerzitet nije objavio podatke o tačnom broju odbijenih prijava.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
