Jedna od šest osoba širom sveta oseća se usamljeno, a stotine hiljada ljudi godišnje umre kao posledica toga, pokazuje nova analiza Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Zabrinutost zbog "epidemije usamljenosti" sve više se ogleda u pop kulturi i politici, a Komisija SZO za društvenu povezanost pokušala je da utvrdi ko je najviše ugrožen i kako usamljenost utiče na zdravlje i dobrobit ljudi.
Najugroženiji su mladi, pokazuje izveštaj.
Naime, čak 20,9% adolescenata i 17,4% odraslih mlađih od 30 godina izjavilo je da se oseća usamljeno. Za poređenje, kod starijih od 60 godina taj procenat iznosi 11,8%.
U proseku, muškarci i žene jednako su pogođeni, ali tinejdžerke se izdvajaju kao najusamljenija grupa - čak 24,3% njih navodi da se oseća usamljeno.
"Mnogo je faktora koji podstiču usamljenost i izolaciju," rekao je dr VIVEK Murti, bivši glavni hirurg SAD i kopredsednik komisije SZO, na konferenciji za medije.
Kao ključne uzroke naveo je loše fizičko i mentalno zdravlje, koje može dodatno da izoluje ljude, društvenu marginalizaciju, kao i prekomernu i štetnu upotrebu digitalnih medija, naročito među mladima.
Važno je napomenuti da nije svako ko je sam - usamljen.
SZO objašnjava da je osoba društveno izolovana ako nema dovoljno socijalnih veza, dok se usamljenost definiše kao bolan osećaj koji se javlja kada nemamo odnose kakve bismo želeli.
Podaci o društvenoj izolaciji su ograničeniji, ali se procenjuje da pogađa svaku treću stariju osobu i svaku četvrtu mladu osobu.
Usamljenost i izolacija mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Povezuju se sa oko 871.000 smrtnih slučajeva godišnje, a značajno povećavaju rizik od moždanog i srčanog udara, dijabetesa, kognitivnog propadanja i mentalnih bolesti.
Snažne društvene veze, s druge strane, mogu poboljšati zdravlje i produžiti životni vek, naglašava komisija.
Švedska daje novac mladima za druženje
Stručnjaci SZO pozvali su vlade da usamljenost postane prioritet u javnim politikama i da se uloži više u istraživanja i razvoj strategija koje podstiču povezivanje među ljudima.
"Predugo smo zanemarivali značaj društvenog zdravlja", rekao je Murti i dodao da je vreme da se to promeni."
Neke zemlje već preduzimaju konkretne korake.
Švedska je, na primer, ove godine pokrenula plan vredan 30 miliona evra za borbu protiv usamljenosti, uključujući i kontaktiranje starijih osoba koje su izolovane, rekao je ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje Jakob Forssmed.
U narednim mesecima, Švedska će početi da deli "kartice za aktivnosti" mladima od 16 do 18 godina - sa novcem koji mogu potrošiti isključivo na društvene aktivnosti poput sporta, kulturnih događaja i učešća u organizacijama civilnog društva.
Cilj je da se mladi nauče socijalnim veštinama i da se povežu ljudi svih generacija.
"Ovo nije problem samo za one koji su usamljeni ili izolovani", poručio je Forssmed i zaključio da je to problem celog društva.
(M.A./EUpravo zao/euronews.com)
