Niži troškovi, udobniji tretmani i nedostupnost određenih usluga u blizini kuće neki su od razloga zbog kojih Evropljani traže zdravstvenu zaštitu u inostranstvu. Međutim, takozvani "zdravstveni turizam" nosi sa sobom nepredvidive rizike.
"Sve više evropskih građana putuje u inostranstvo kako bi primilo medicinsku pomoć, privučeni nižim troškovima i kraćim vremenom čekanja, ali često bez odgovarajuće svesti o povezanim rizicima", rekao je za Euronews poslanik Evropskog parlamenta Mikele Pićaro.
On želi da se na evropskom nivou pokrene diskusija o potrebi uspostavljanja minimalnih standarda bezbednosti i kvaliteta čak i u zdravstvenim ustanovama izvan EU, kako bi se zaštitili građani, kao i da im se pruži što više informacija o tome šta je u igri.
Zemlje poput Turske, Tajlanda i Južne Koreje postale su popularne destinacije, nudeći niske cene i usluge koje podsećaju na uslove hotela sa pet zvezdica.
"Zdravstvo postaje sve skuplje i teže dostupno u nekim zemljama Evrope. Stoga, sasvim je razumljivo da će neki naši građani putovati gde god mogu da dobiju najbolju vrednost i pravovremenu uslugu za svoj novac", rekao je poslanik Evropskog parlamenta Billy Kelleher (Irska/Renew Europe) tokom nedavne debate u Evropskom parlamentu.
Međutim, uprkos početnoj privlačnosti lečenja u inostranstvu, postoje značajni rizici povezani sa naknadnim lečenjem i mogućim nuspojavama, koji predstavljaju problem kada pacijenti ponovo dođu u Evropu.
Može skupo da vas košta
Bilo je nekoliko izveštaja iz EU o pacijentima koji su se vratili sa komplikacijama nakon lečenja u inostranstvu.
U martu 2023. godine, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) povezao je 87 slučajeva botulizma - bolesti koja je izazvana toksinom koji napada nervni sistem, uzrokujući probleme sa disanjem, paralizu mišića, pa čak i smrt u nekim slučajevima - sa intragastričnim injekcijama botulinum neurotoksina (BoNT), poznatijim kao botoks, koji su obavljeni u Turskoj.
Privatne klinike u Turskoj oglašavaju lokalnu pristupačnost ovih procedura u poređenju sa drugim mestima, sa cenama koje su često duplo niže od odgovarajućih troškova u Evropi.
"Na početku, pacijenti se vraćaju vrlo zadovoljni jer misle da su njihovi problemi rešeni upola cene. Međutim, šest meseci kasnije često dolazi do ponovnih pojava, ozbiljnih infekcija, a ponekad lečenje postaje još složenije i skuplje", izjavila je evroposlanica Valentina Palmisano.
Još jedan problem koji se spominje je nedostatak pristupa ažuriranim medicinskim kartonima za tretmane obavljene u inostranstvu, što otežava naknadnu brigu o pacijentima u Evropi.
Visoki rizici i pravna nesigurnost
Komesar za zdravlje Oliver Varhelji takođe je upozorio na rizike oslanjanja na klinike u trećim zemljama koje možda ne održavaju iste standarde kao one u EU.
"U mnogim slučajevima, postoji vrlo malo ili uopšte nema pravnih opcija ako nešto pođe po zlu, a pacijenti se mogu izložiti neregulisanim medicinskim praksama", rekao je poslanicima u Strazburu.
Dodao je da, dok medicinske ustanove u EU moraju da se pridržavaju strogih zdravstvenih i sigurnosnih propisa kako bi osigurale da tretmani budu na visokom nivou, regulative u zemljama van EU značajno variraju.
Prekogranična zdravstvena zaštita u EU
EU već ima alate za građane koji moraju da traže medicinsku pomoć van svoje zemlje, ali unutar evropskih granica, pre svega tu je Direktiva o prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, poslanici u Evropskom parlamentu upozoravaju da njeno sprovođenje još uvek nije dosledno.
"Prekogranična medicinska zaštita omogućava pacijentima u EU da traže lečenje u drugim državama članicama, ali pravila su još uvek previše komplikovana i nedovoljno se koriste", rekao je evroposlanik Tomislav Sokol.
On je dodao da, iako ova pravila postoje, mnogi pacijenti nisu svesni svojih prava ili kako da ih iskoriste, te je pozvao Komisiju da pojednostavi pravila i omogući lakši pristup prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
