Rak je jedan od vodećih uzročnika smrti u svetu i Evropi, a prevencija i skrining pregledi su način da se takva statistika promeni.
Ipak, nemaju sve evropske zemlje podjednako dobro organizovane skrining programe, a razlozi za to su različiti.
Evropska unija želi da se 90 odsto ljudi koji ispunjavaju uslove podvrgne skriningu na rak dojke, grlića materice ili kolorektalnog karcinoma do 2025. godine, ali da li će se Evropljani testirati u velikoj meri zavisi od toga gde žive, pokazala je nova analiza.
Plan EU za borbu protiv raka uključuje smernice o skriningu za određene vrste karcinoma i grupe pacijenata, jer se šanse pacijenata za remisiju i preživljavanje povećavaju kada se rak otkrije na vreme.
Osim samih stopa skrininga, postoje velike varijacije u politikama skrininga širom Evrope.
Slovenija, Portugal i Norveška su najviše usklađene sa smernicama EU, dok su Bugarska, Rumunija i Grčka na dnu liste, navodi se u izveštaju Evropske organizacije za borbu protiv raka.
Ova organizacija je analizirala više od dve desetine podataka, uključujući stope skrininga za karcinom dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma, kao i količinu preporučenog vremena između skrininga, da li je skrining pokriven na nacionalnom ili regionalnom nivou, i vrstu testa koji se koristi za skrining pacijenata.
Uprkos disparitetima, nekoliko zemalja primenjuje sve prakse skrininga koje preporučuje EU u svojim nacionalnim programima raka.
Bugarska, Litvanija i Rumunija nemaju sveobuhvatne programe skrininga za rak dojke, dok ih šest nema za kolorektalni karcinom, a osam ih nema za rak grlića materice, navodi se u izveštaju.
Najčešći karcinomi u EU su karcinom dojke, kolorektuma, prostate i pluća, dok su najsmrtonosniji - rak pluća, debelog creva, dojke i pankreasa, prema podacima Evropske komisije. To su ujedno i ključni elementi za programe skrininga.
Postoje i velike razlike unutar zemalja.
Uzimajući u obzir obrazovanje, prihode i geografski status ljudi, Bugarska je u tom pogledu, nejednakosti unutar zemlje pogođena najvećim razlikama, dok je, s druge strane, Češka najravnopravnija.
Skrining nije jedini alat za otkrivanje slučajeva raka.
Na primer, u Danskoj, koja je visoko rangirana na indeksu, samo 7,5 odsto svih karcinoma je fetektovano kroz programe skrininga, prema studiji iz 2021. objavljenoj u časopisu Cancer Epidemiologi.
Većina slučajeva se otkriva u primarnoj zaštiti, od strane lekara specijalista ili tokom neplaniranih hospitalizacija.
Srbija uvela skrining raka pluća
Podaci pokazuju da Srbija zauzima drugo mesto u svetu među zemljama sa najvišim brojem obolelih od raka pluća, dok je u Evropi prva po smrtnosti.
Ova poražavajuća slika uključuje 7.000 obolelih godišnje i 5.000 umrlih od te bolesti.
Rani skrining ključ je za prevenciju ove bolesti, a dobra vest je da je od novembra u Srbiji pokrenut skrining na rak pluća.
Potreba za skriningom pregledima je velika jer podaci pokazuju da se u zemljama u kojima se sprovodi skrining, smrtnost od raka pluća smanjila i do 40 odsto.
Gde se radi skrining i ko može da se prijavi?
Skrining se sprovodi u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, a pregledi se zakazuju pozivom na broj telefona 066/267-268 svakim radnim danom do 20 časova.
Populacija pod najvećim rizikom za rak pluća su građani koji imaju više od 50 godina i više od 30 godina pušačkog staža.
Radi se snimanje niskodoznim skenerom odnosno LDCT metodom, a nakon toga ukoliko je sve u redu, građani se više ne pozivaju. Ukoliko skener pokaže neke promene, pacijent se upućuje na dalje preglede.
Skrining je potpuno besplatan i nije potreban uput, važi za građane Beograda i obuhvata sve beogradske opštine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
