Ekološka obećanja, gradnja bez dozvola i strah od klizišta: Zimske olimpijske igre počele u senci kontroverzi

Zimske olimpijske igre počinju dok zabrinutost zbog održivosti i bezbednosti ne jenjava
Najavljivane kao "najzelenije do sada", Zimske olimpijske igre Milano-Kortina nisu ubedile lokalno stanovništvo

Ipak, iako organizatori tvrde da su Igre planirane uz punu brigu o zaštiti životne sredine, stanje na terenu govori drugačije.

Kada se Italija 2018. godine kandidovala za domaćina Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini, tvrdila je da će to biti jedne od najodrživijih Igara u istoriji.

Grad-kandidat je tu poruku snažno isticao u promotivnoj brošuri, u kojoj se reč "održivost" i srodni pojmovi pojavljuju više od 160 puta.

Međutim, ne samo da najnoviji satelitski snimci pokazuju povećanu potrošnju zemljišta oko olimpijskih objekata u Alpima, već i tužbe, kao i pritužbe građana i organizacija, ukazuju na to da su procene uticaja na životnu sredinu i bezbednosni rizici u mnogim slučajevima zapostavljeni.

Obećanje o održivosti

Italijanski olimpijski komitet je u više navrata naglašavao da, osim već planiranih projekata, neće biti izgrađena nova infrastruktura za Igre, kako bi se zaštitila priroda i izbegli poremećaji u životu lokalnih zajednica.

U praksi se, međutim, dogodilo suprotno: izgrađene su dve nove skakaonice u regiji Trento, nova hokejaška dvorana u Milanu, nova bob-staza i gondola u Kortini, kao i novi rezervoari za napajanje sistema za veštačko osnežavanje.

U Kortini je nova bob-staza izgrađena uprkos preporuci Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je još 2023. predložio korišćenje postojeće staze u susednoj Austriji ili Švajcarskoj.

Projekat je podrazumevao seču oko 500 stabala, a procenjuje se da je za održavanje rashlađene staze potrebno oko 22 miliona litara vode godišnje.

S obzirom na to da domaćini Zimskih olimpijskih igara više ne mogu da se oslone na pouzdane snežne padavine, čak četiri projekta bila su namenjena isključivo obezbeđivanju dovoljno vode za veštački sneg, kroz izgradnju novih rezervoara ili instaliranje pumpi koje vodu direktno crpe iz reka.

U mestu San Vito di Kadore, na vijugavom putu ka Kortini, izgrađena je nova deonica puta, koja je još uvek u izgradnji,  kako bi se sprečile saobraćajne gužve tokom dolaska gledalaca.

Put prolazi kroz zaštićeno područje Natura 2000, koje je, prema rečima meštana, vekovima ostalo gotovo netaknuto.

Prema nedavnom izveštaju grupe organizacija civilnog društva, više od 60% nove olimpijske infrastrukture počelo je da se gradi bez ikakve procene uticaja na životnu sredinu.

Italijanski "izuzeci"

Organizatori su procene uticaja prepustili regionalnim vlastima, ali je većina projekata stavljena pod poseban režim upravljanja, uz ubrzane procedure izdavanja dozvola.

Kritičari tvrde da je to omogućilo kompaniji Simico, zaduženoj za upravljanje kompletnom olimpijskom infrastrukturom, da često bude izuzeta od obaveze sprovođenja ekoloških procena.

Prema rečima Kristine Gvarde, poslanice Zelenih u Evropskom parlamentu iz Italije, Evropska komisija bi trebalo da pokrene postupak protiv Italije zbog sistematskog zaobilaženja ovih studija.

"Ovo je ko zna koji put da Italija pravi izuzetke", rekla je Gvarda za Euractiv.

Kako je dodala, do toga ne bi ni došlo da su radovi započeti na vreme.

Prema njenim rečima, italijanske vlasti su namerno čekale približavanje Olimpijade kako bi projekte stavile pod poseban režim i zaobišle ekološke zahteve.

Italija već ima dugu istoriju postupaka koje je EU pokretala zbog kršenja propisa o zaštiti prirode, sa najmanje pet slučajeva povezanih sa velikim infrastrukturnim projektima u poslednjih dvadeset godina.

Gradnja na klizavom terenu

Na strmoj padini iznad Kortine d'Ampeco, napuštena ruševina napola urušene kuće svedoči o pomeranju tla koje ovaj deo doline trpi već decenijama. Zapravo, čitava padina predstavlja aktivno, sporo klizište.

Upravo tu se gradi nova gondola, namenjena prevozu gledalaca iz centra Kortine do staza na kojima su se takmičari prošle nedelje zagrevali, a u subotu započeli trke.

Tako je bar bilo planirano. Međutim, samo nedelju dana pre početka Igara postalo je jasno da gondola neće biti završena na vreme.

Andrea Gilarduci, koja je rođena tu i čija porodica živi odmah pored gradilišta, koordiniše grupu od 25 tužilaca koji su pokrenuli sudski postupak kako bi zaustavili izgradnju.

Izveštaj geologa, priložen uz tužbu i u koji je Euractiv imao uvid, navodi da su dozvole izdate na osnovu nedovoljnog praćenja aktivnog klizišta, koje predstavlja visok rizik, dodatno pojačan klimatskim promenama.

"Mala smo grupa, ali se suprotstavljamo državi, regionalnoj vlasti, opštini i svim lokalnim institucijama", kazala je Gilarduci.

Njihove žalbe su tri puta odbijene na nižim sudovima, a slučaj će u aprilu razmatrati Državni savet Italije.

Mikеlе Da Poko, stanovnik kome je deo zemljišta oduzet radi izgradnje gondole, kaže da se on i njegove komšije plaše posledica gradnje tako velikog objekta na nestabilnom tlu, i to tik uz njihove kuće.

Kako je rekao za Euractiv, stabla posečena radi izgradnje zadržavala su kišnicu i otopljeni sneg, sprečavajući da se kamenje i zemlja obruše niz planinu.

To, ipak, ne znači da je urušavanje neminovno.

Đorđo Đaketi, predsednik Udruženja geologa regije Veneto, kojoj pripada i Kortina, rekao je da je u teoriji moguće graditi gondolu na pokretnom tlu, ali da se ne može očekivati dug vek trajanja.

Tlo u tom delu Italije je krhko i neravnomerno se pomera, rekao je Đaketi, uporedivši to kretanje sa gusenicom ili harmonikom.

Da Poko upozorava da bi eventualni odron odneo ne samo gondolu, već i put koji njegov deo Kortine povezuje sa ostatkom grada.

"Ostali bismo potpuno odsečeni", rekao je.

Euractiv je zatražio komentar od kompanije Simico SpA, državne firme zadužene za izgradnju olimpijske infrastrukture, kao i od opštine Kortina.

Do trenutka objavljivanja teksta, odgovor nije stigao.

(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)