Kako se Zimske olimpijske igre Milano-Kortina 2026 približavaju, organizatori insistiraju na poruci: ovo će biti "najodrživije Zimske igre do sada". U eri klimatske krize, takva tvrdnja više nije marketinški trik, već uslov opstanka samog koncepta zimskih sportova.
Ipak, između ambicije i realnosti nalazi se teren pun protivrečnosti.
Za razliku od prethodnih domaćina, Italija je odabrala decentralizovani model, kako piše doktorand Alize Pilod sa Univerziteta u Montrealu. Takmičenja će se održavati na više lokacija, od urbanog Milana do alpskih centara poput Kortine d’Ampeko i Livinja. Većina sportskih objekata na spomenutim lokacijama postoji ili će biti privremena, čime su domaćini pokušali da izbegnu najveći greh zimskih OI: skupa infrastruktura bez realne upotrebe nakon ceremonije zatvaranja.
Na papiru, sve izgleda ubedljivo. Organizatori obećavaju korišćenje energije iz obnovljivih izvora, visoke standarde reciklaže i ponovne upotrebe materijala, kao i transformaciju Olimpijskog sela u Milanu u studentski i društveno korisni prostor.
Prava dilema počinje tamo gde prestaje teorija
Alpi više nisu ono što su nekad bili. Nestabilne zime i sve više temperature znače da će veštački sneg igrati ključnu ulogu u održavanju takmičenja. Procene govore o milionima kubnih metara veštačkog snega, što sa sobom povlači ogromnu potrošnju vode i energije.
Kritičari dodatno ukazuju na nedovoljnu transparentnost procena uticaja na životnu sredinu. Deo infrastrukturnih projekata izuzet je iz standardnih procena, što podstiče sumnje da se "zeleni" narativ delom oslanja na selektivno prikazivanje podataka.
Posebno osetljivo pitanje ostaje karbonski otisak povezan sa međunarodnim putovanjima gledalaca i učesnika - segment koji lako može da poništi sve ono što je dobro učinjeno kada su sami sportski objekti u pitanju.
Ipak, Milano-Kortina pokušava da se pozicionira kao dobar primer prilagođavanja, a ne iluzije, prema mišljenju stručnjaka. Poboljšanje železničkih veza, ulaganje u električni javni prevoz i bolja povezanost severne Italije sa alpskim regionima predstavljaju investicije koje bi mogle da nadžive same Igre. Ako uspeju, one bi mogle da opravdaju argument kako OI nisu samo trošak, već dugoročna infrastrukturna poluga.
Stručnjaci su mišljenja da Milano-Kortina 2026 neće rešiti probleme zimskih sportova izazvanih klimatskom krizom. Ali može ponuditi nešto drugo: realističan kompromis između onoga što je ekološki prihvatljivo i onoga što je još uvek fizički moguće.
Izvor: The Conversation
