Nije iznenađenje što Toxoplasma gondii već decenijama intrigira naučnike, ali i podstiče brojne mitove na društvenim mrežama.
Ipak, iako se procenjuje da je između 30 i 50 odsto svetske populacije bilo u kontaktu sa ovim parazitom, većina ljudi nikada neće osetiti nikakve posledice. Za zdrave osobe toksoplazmoza je najčešće blaga ili potpuno neprimetna infekcija, dok ozbiljan rizik predstavlja samo za određene grupe ljudi.
Neprimetni "podstanar"
Kada Toxoplasma gondii dospe u organizam, imuni sistem uglavnom uspeva da stavi infekciju pod kontrolu. Nakon kratke početne faze, parazit prelazi u stanje mirovanja i formira sitne ciste u mišićima, oku ili mozgu, gde ostaje decenijama.
Međutim, ovo ne znači da je osoba bolesna. Naprotiv, većina ljudi nikada neće saznati da je i bila zaražena. Ukoliko se simptomi i pojave, oni su najčešće blagi, poput uvećanih limfnih čvorova, malaksalosti, povišene temperature ili bolova u mišićima, zbog čega infekcija u stvari liči na običan virus.
Da li ovaj parazit može da promeni ponašanje čoveka?
Ovo je pitanje koje godinama privlači najveću pažnju.
Naučna istraživanja su pokazala da kod životinja Toxoplasma gondii može da utiče na ponašanje. Kada je reč o ljudima, situacija je nejasna.
Poslednjih godina pojedine studije pronašle su povezanost između toksoplazmoze i povećanog rizika od određenih psihijatrijskih i neuroloških poremećaja, poput šizofrenije, kao i promena u impulsivnosti ili sklonosti ka rizičnom ponašanju.
Međutim, autori članka u časopisu The Conversation upozoravaju da ovakvi rezultati ne znače da parazit izaziva ove poremećaje. Većina istraživanja pokazuje samo povezanost između dve pojave, dok uzročno-posledična veza još uvek nije dokazana. Na rezultate mogu da utiču brojni faktori, od genetike i životnih navika do drugih zdravstvenih stanja.
Drugim rečima, naučnici još nemaju konkretan dokaz da prisustvo ovog parazita menja način na koji ljudi razmišljaju ili se ponašaju.
Ko treba da bude oprezan?
Iako za većinu ljudi infekcija ovim parazitom nije opasna, postoje situacije u kojima toksoplazmoza može da dovede do ozbiljih posledica.
Najveći rizik postoji ukoliko se žena prvi put zarazi tokom trudnoće. Tada parazit može da pređe preko posteljice i inficira plod, što povećava rizik od pobačaja ili ozbiljnih razvojnih poremećaja.
Ozbiljne komplikacije mogu da se jave i kod osoba čiji imuni sistem je slabiji, na primer zbog HIV infekcije, hemoterapije ili lekova koji utiču na imunitet nakon transplantacije organa. Kod njih uspavani parazit može ponovo da se aktivira i izazove zapaljenje mozga ili druga teška oboljenja.
Kako dolazi do infekcije?
Ljudi se najčešće zaraze konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog mesa koje sadrži ciste parazita ili unošenjem njegovih jajašaca preko neopranog voća i povrća, kontaminirane vode ili zemlje.
Zbog toga stručnjaci preporučuju temeljno pranje namirnica, dobru termičku obradu mesa i pažljivu higijenu ruku nakon rada u bašti ili kontakta sa zemljom.
Uprkos brojnim naslovima koji sugerišu da je reč o "parazitu koji kontroliše mozak", naučni dokazi za sada ne podržavaju takve tvrdnje.
Naprotiv, najveći broj ljudi koji nosi Toxoplasma gondii nikada neće razviti bolest niti će znati da je bio izložen infekciji. Upravo zato istraživači smatraju da je mnogo važnije da se razume kako ovaj parazit opstaje u organizmu i zašto kod pojedinih ljudi izaziva ozbiljne komplikacije, nego da se širi strah od infekcije koja je u najvećem broju slučajeva asimptomatska.
(EUpravo zato/The Conversation)
