Ukoliko prosečnom čoveku postavimo pitanje koja je njegova krvna grupa, većina će znati i slovo, a i znak. Međutim, ono što je manje poznato jeste da ljudska krv nije podeljena samo na četiri grupe: A, B, AB i O.
Naučnici su do danas identifikovali čak 48 sistema krvnih grupa, koji se razlikuju po proteinima i drugim molekulima na površini crvenih krvnih zrnaca. Upravo zbog tih razlika pojedine krvne grupe smatraju se izuzetno retkim, a pronalaženje odgovarajućeg davaoca za pojedine pacijente predstavlja veliki izazov.
Kod transfuzije nije dovoljno da se poklope samo ABO i Rh faktor. Lekari često moraju da provere i desetine drugih antigena kako bi sprečili ozbiljne reakcije nakon primanja transfuzije, naročito kod osoba kojima je potrebno više jedinica tokom života usled nekog određenog stanja.
Rh nula ili "zlatna krv"
Jedna od najpoznatijih retkih krvnih grupa je Rh nula, često nazivana i "zlatna krv". Osobe sa ovom grupom nemaju nijedan od preko 60 Rh antigena koji se inače nalaze na površini eritrocita.
Procenjuje se da širom sveta ima manje od 50 osoba sa tom krvnom grupom, a njihova krv je izuzetno dragocena jer pomaže ljudima sa drugim retkim Rh varijantama. Međutim, postoji i druga strana medalje, ako osobi sa Rh nula krvnom grupom zatreba transfuzija, krv može da primi gotovo isključivo od drugog davaoca sa istom krvnom grupom.
Bombajska krvna grupa
Još jedna izuzetno retka krvna grupa poznata je kao Bombajski fenotip (hh). Kod ovih osoba nedostaje takozvani H antigen, koji predstavlja osnovu za nastanak A i B antigena.
Osobe sa Bombajskim fenotipom ne mogu da prime ni krv od davaoca sa O negativnom grupom, već isključivo od osobe sa istim retkim fenotipom. Ova krvna grupa najčešće se sreće u pojedinim delovima Indije i izuzetno je retka u ostatku sveta.
Najnovije otkrivena i trenutno najređa krvna grupa
Naučnici su 2025. godine opisali novu krvnu grupu po imenu Gvada negativna, koja je postala 48. priznata krvna grupa. Do sada je poznata samo jedna osoba na svetu koja ima ovu krvnu grupu i u pitanju je žena poreklom sa karipskog ostrva Gvadelup.
Njena krv prvi put je privukla pažnju lekara tokom rutinskog testiranja pre operacije, kada se pokazalo da nije kompatibilna ni sa jednim uzorkom krvi koji je bio dostupan za poređenje. Tek godinama kasnije, zahvaljujući naprednim genetskim analizama, istraživači su otkrili potpuno novu genetsku promenu koja je odgovorna za ovu jedinstvenu krvnu grupu. Za sada ona može da primi isključivo sopstvenu krv, ukoliko joj zatreba.
Zašto su retke krvne grupe toliko važne?
Za većinu ljudi pronalaženje odgovarajuće krvne grupe nije problem. Kod osoba sa retkim krvnim grupama svaka transfuzija zahteva detaljna laboratorijska ispitivanja i često međunarodnu saradnju između banaka krvi.
Zbog toga mnoge zemlje vode posebne registre dobrovoljnih davalaca sa retkim krvnim grupama. Kada je potrebno, jedinice krvi mogu da se transportuju između država kako bi stigle do pacijenta kojima su neophodne.
Poznavanje sopstvene krvne grupe je korisno u hitnim medicinskim situacijama, ali stručnjaci naglašavaju da se pre svake transfuzije svakako rade dodatna laboratorijska testiranja kako bi se potvrdila potpuna kompatibilnost između davaoca i primaoca.
Bez obzira na to kojoj krvnoj grupi pripadate, svaka donacija krvi može da spasi nečiji život. Srbija se često suočava sa nedostatkom zaliha krvi jer samo 3 odsto njenih građana redovno daje krv.
Situacija je obično najgora tokom leta, usled godišnjih odmora i velikih vrućina. Ipak, svako ko želi da promeni ovu statistiku može to da uradi u Institutu za transfuziju krvi Srbije (Svetog Save 39, Beograd), svakog radnog dana od 7 do 19 časova, kao i subotom i praznicima od 8 do 15 časova.
(EUpravo zato/Blood/EMC/The Conversation)
