Reč je o bolesti kod koje tkivo slično sluzokoži materice raste van materice, najčešće na jajnicima, jajovodima i trbušnoj maramici, a nekada i na crevima ili mokraćnoj bešici. Ta žarišta reaguju na ciklus, izazivaju upalu, bol i stvaranje priraslica.
Statistike pokazuju da se endometrioza javlja kod približno jedne od deset žena u periodu kada društvo od njih očekuje da postanu majke, a kod značajnog broja pacijentkinja ostaje dugo neprepoznata.
Za EUpravo zato, odogovre na najčešća pitanja vezana za ovu osetljivu temu dao je specijalista ginekologije i akušerstva, Prim. dr Aleksandar Dobrosavljević.
Kako sam kaže, najveći problem endometrioze jesu njeni simptomi koji se često godinama potcenjuju, pa mnoge pacijentkinje do nje dođu tek kada bol postane svakodnevan ili kada nastanu problemi sa začećem.
Ipak, kako ističe: "Suština je jednostavna, endometrioza nije "malo jača menstruacija", već hronično oboljenje koje može ozbiljno da naruši kvalitet života kod žena."
Kada bol više nije "normalan"
"Nije normalno da zbog menstruacije ne možete da ustanete iz kreveta, da povraćate od bolova, da izostajete sa posla ili iz škole, niti da redovno živite na analgeticima nekoliko dana svakog meseca", upozorava dr Dobrosavljević.
To je važna poruka, jer je upravo potcenjivanje bola jedan od razloga zbog kojih žene sa endometriozom godinama lutaju do dijagnoze.
"Najčešći simptomi su jaki menstrualni bolovi, bolovi pri odnosima, hronični bol u maloj karlici, bol pri mokrenju ili pražnjenju creva tokom ciklusa, nadutost, obilnija krvarenja i otežano začeće," kaže dr Dobrosavljević.
Prema njegovom mišljenju razlog zbog kog dolazi do kasnog postavljanja dijagnoze jeste taj što ih mnoge žene godinama "uklapaju" u svoj svakodnevni život. Navikavaju se da planiraju obaveze prema ciklusu, da trpe bol pri intimnim odnosima, da prihvataju iscrpljenost i nadutost kao nešto što "ide uz menstruaciju".
Dr Dobrosavljević objašnjava da endometrioza često liči i na druga stanja, pa se žene nekada mesecima ili godinama leče zbog creva, bešike ili hormonskog disbalansa, dok pravi uzrok ostaje neprepoznat.
Savremeni izvori potvrđuju da je kašnjenje u dijagnostici čest problem i da je prosek od četiri do šest godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze i dalje čest.
Među razlozima su i stid, nejasna granica između "normalnog" i patološkog bola, ali i sklonost zdravstvenog sistema da tegobe pripiše "tipičnom menstrualnom bolu".
Stoga se, kako kaže, ženama prečesto govori: "To je normalno", "Izdrži", "Proći će kad rodiš", a to kako smatra nije dobar pristup.
Najveća zabluda: "Bolna menstruacija je normalna"
"Ne, nije. Ne govorimo o blagoj nelagodnosti, već o bolu koji remeti normalan život," izričit je naš sagovornik.
Blaga nelagodnost tokom menstruacije i bol koji ženu onesposobljava da vrši svakodnevne obaveze nisu isto. Kada žena zbog ciklusa ne može da radi, uči, spava, jede ili da normalno funkcioniše, to zahteva ozbiljnu procenu i pristup.
Još jedna zabluda jeste da endometrioza automatski znači neplodnost, “ne znači”, napominje sagovornik.
Ipak, bolest može da oteža spontano začeće, bilo zbog priraslica i poremećaja anatomije male karlice, bilo zbog upale i nepovoljnog mikrookruženja za oplodnju i implantaciju.
Zato, kako naglašava dr Dobrosavljević, nije isto kada endometriozu lekari leče zbog bola i kada se leči kod žene koja pokušava da ostane trudna, terapija mora da bude individualizovana.
Nije u pitanju samo karlica
Takođe, važno je i da se razume kako je psihološko opterećenje sastavni deo same bolesti.
Američka asocijacija psihijatara (APA), navodi da je endometrioza povezana sa depresijom, anksioznošću i slabijim kvalitetom života, ali i da su simptomi depresije i anksioznosti značajno češći kod žena sa endometriozom nego u kontrolnim grupama. U tim studijama veza je bila naročito izražena kod žena koje imaju hronični karlični bol, bolnu menstruaciju, bol tokom odnosa i pražnjenja creva.
"Hroničan bol iscrpljuje. Žena lošije spava, teže funkcioniše, postaje umorna, razdražljiva i često mesecima ili godinama živi u stalnom iščekivanju sledećeg ciklusa. Poseban problem su bolni odnosi. To ne utiče samo na seksualni život, već i na partnerski odnos, bliskost i samopouzdanje," dodaje dr.
Istina je da psihološki teret ne nastaje samo zbog bola, već i zbog iskustva nerazumevanja. Žene sa endometriozom često godinama slušaju da "preteruju" ili da imaju "nizak prag bola". Takav odnos ne produbljuje samo dijagnostičko kašnjenje, već narušava i samopouzdanje pacijentkinje, njen odnos prema telu i poverenje u zdravstveni sistem.
APA navodi da razumevanje problema od strane lekara može da proizvede pozitivan efekat na samopoštovanje i mentalno zdravlje pacijentkinje, dok dugotrajno osporavanje simptoma deluje upravo suprotno.
Dodatno, podaci sa sajta Yale School of Medicine, ukazuju da depresija, anksioznost i poremećaji u ishrani kod jednog dela pacijentkinja mogu da imaju i zajedničke genetske osnove sa endometriozom. Navedeno ne znači da će svaka žena sa endometriozom razviti psihološke tegobe, ali jasno ukazuje da bolest treba posmatrati mnogo šire od ginekološkog problema.
Kako se danas endometrioza leči?
"Ne postoji jedno rešenje za sve. Kod nekih pacijentkinja prvi izbor su hormonska terapija i lekovi protiv bolova, naročito kada je glavni problem bol i kada trudnoća nije u planu odmah. Kod drugih je potrebna operacija, posebno ako simptomi traju uprkos terapiji, ako postoji
veći anatomski problem, endometriom (endometriotična cista na jajniku), sumnja na zahvatanje drugih organa ili problem sa plodnošću. Najveća greška je lečiti svaku ženu po istom šablonu," objašnjava dr Dobrosavljević.
Upravo zato savremen pristup u lečenju endometrioze ne podrazumeva samo ginekologa, već po potrebi i specijalistu za fertilitet, radiologa, hirurga, urologa, gastroenterologa, psihologa ili psihijatra.
Poruka koju svaka žena treba da čuje
Endometrioza zahteva pažnju zato što posledica njenog kasnog otkrivanja nije samo bol. To mogu biti i narušen kvalitet života, seksualni problemi, hronični umor i kod nekih žena otežan put do trudnoće.
Zato je najvažnija poruka jednostavna: ne trpite ono što nije normalno i ne prihvatajte jak bol kao sastavni deo ženskog života, kaže dr Dobrosavljević i dodaje da: "Ako vas menstruacija onesposobljava, to nije normalno. Ako trpite bol tokom odnosa ili imate hroničan bol, ili se suočavate sa inferitilitetom, to nije nešto što treba godinama ignorisati."
Savremena medicina i istraživanjua sve jasnije ukazuju da je endometrioza bolest tela, ali i duha, bolest koja menja svakodnevnicu žena, njihovu psihu i dugoročno, kvalitet života. Ova tema ne zahteva pažnju samo ginekologa već interdisciplinarnog tima stručnjaka koji će doprineti rešavanju problema, ali i društva koje je vekovima ženama nametao narativ kako je bolna mesntruacija normalna.
(EUpravo zato)
