Prema zvaničnim svetskim statistikama, dnevno se registruje više od milion polno prenosivih bolesti, pri čemu su najzastupljenije kod populacije u dobi od 15 do 25 godina.
Svaka peta osoba u tom periodu ima neku od osam najčešćih polno prenosivih bolesti: hlamidija, gonoreja, genitalni herpes, HPV, mikoplazma, ureaplazma i trihomonijaza.
Većina njih se prenosi tokom nezaštićenog seksualnog odnosa, često bez simptoma i svesti o riziku. Ukoliko se posmatra sa praktične strane gledišta, kondom u svetu ovih statistika ostaje jedno od najjednostavnijih i najefikasnijih sredstava zaštite koje medicina poznaje.
Kada se pravilno koriste, muški kondomi su oko 98 % efikasni u sprečavanju neželjenih trudnoća i polno prenosivih bolesti koje se prenose tečnostima. Međutim, zbog grešaka u upotrebi, ta efikasnost spada na oko 85 %.
Oni su jedina kontraceptivna metoda koja istovremeno štiti i od neželjenih trudnoća i od polno prenosivih infekcija,uključujući HIV, hlamidiju, gonoreju, sifilis i u velikoj meri HPV. Hormonska kontracepcija, spirale ili pilule mogu da spreče trudnoću, ali ne pružaju nikakvu zaštitu od infekcija.
Kako zapravo štite?
Kondom funkcioniše kao fizička barijera koja sprečava da dođe do kontakta između telesnih tečnosti (sperme, vaginalnog sekreta, krvi) kroz koje se najčešće prenose infekcije.
U modernom dobu, kondomi se uglavnom prave od lateksa, poliuretana ili poliizoprena, materijala koji su testirani i za koje je utvrđeno da mikrobi kroz njih ne mogu da prođu. Zanimljiv podatak je da su pore u lateksu mnogo manje od virusa HIV-a.
Naravno, ključ je u njegovoj pravilnoj upotrebi: stavljanje pre kontakta, korišćenje novog kondoma prilikom svakog sledećeg odnosa i izbegavanje oštećenja njegove površine, uz korišćenje lubrikanata koji su im prilagođeni.
Za mlade osobe, koje u velikom procentu ne idu na redovne ginekološke ili urološke preglede, kondom predstavlja prvu i najdostupniju zaštitu od protiv polno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće.
Zašto je razgovor o njima i dalje važan?
Iako su dostupni decenijama, stigma o njihovoj upotrebi i dalje postoji. U mnogim sredinama, posebno među mladima, razgovor o upotrebi zaštite dolazi tek kada se problem pojavi.
Mnogi se slažu da je najveća vrednost kondoma upravo u tome što su jednostavni: ne zahtevaju lekarski pregled pre korišćenja, ne utiču na telo, ne ostavljaju posledice, ali mogu da spreče trajne komplikacije.
Moderno doba sa sobom je donelo mnoge napretke, ipak, u svetu u kom su informacije dostupne na jedan klik, znanje često ostaje površno. Stoga ova mala "barijera" ostaje jedan od najvažnijih alata javnog zdravlja.
(EUpravo zato/WHO/)
