Pančevo je nekada važilo za omiljeno odmaralište Beograđana, a život grada je bujao oko Vajfertove pivare koja se nalazi nedaleko od ušća Tamiša u Dunav.
To nije bila samo puka fabrika. U okviru impozantnog zdanja se nalazilo i parno kupatilo otvoreno za sve građane, a pivara je bilo poznato mesto okupljanja gde su mnoge zvanice posećivale koncerte i balove. Tamo je svoj 50. rođendan slavio i Jovan Jovanović Zmaj, a često je imao običaj da navrati i Svetozar Miletić, kao i mnogi drugi uvaženi gosti. Osim toga, postojao je i koncept socijalnog stanovanja jer su radnici živeli nedaleko od pivare sa svojim porodicama.
Tako je bilo 19. veku.
Danas, Vajfertova pivara, inače stara više od 300 godina, propada i možete zagledati samo njenu oronulu spoljašnjost.
Kompleks koji se prostire na 14.000 kvadrata, mogao bi ipak da dobije novu šansu, a o tome nam je nešto više govorila Tamara Šarkić iz Fondacije Neozoik.
Podsetimo, vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva u oblasti kulturnog nasleđa, Europa Nostra, objavila je listu 7 najugroženijih lokaliteta na tlu Evrope, među kojima se našla i Vajfertova pivara u Pančevu, upravo zahvaljujući nominaciji Neozoika.
"Niko više ne očekuje da to može da bude fabrika, danas je i tehnologija pravljenja piva drugačija, ali zdanje treba sačuvati kako bi bio kulturni centar ili nešto slično. Sa druge strane, romantiku treba zaboraviti, to ne može da bude ni običan muzej, već održiv prostor za iznajmljivanje, sa kafićem ili nekim drugim sadržajima", započela je priču Tamara za naš portal.
Kada je reč o samoj prijavi za program "7 najugroženijih", naša sagovornica kaže da proces nije bio mnogo komplikovan.
"Morate da popunite formular u kome ćete odgovoriti šta je nasleđe koje nominujete, zašto je evropski važno, zašto je ugroženo, šta su vaši dalji planovi... Iako pitanja deluju lagano, izazovno je da na njih odgovorite u određenom broju karaktera, u kraćoj formi, međutim, i u tome smo imali iskustva. Takođe, nije bilo toliko teško objasniti zašto je Vajfertova pivara deo evropskog nasleđa, u pitanju je spomenik kulture nastao na tlu Evrope, i to jedan od starijih u EU koji odražava vreme industrijalizacije. Osim toga, i sam Vajfert je bio nemačko-austrijskog porekla koji se školovao u Nemačkoj. Naša prijava je pobudila veliko interesovanje, posebno što su iz Europa Nostre uvideli da je za pivaru vezana i lokalna zajednica. Na kraju, treba reći da je zgrada pivare u izuzetno lošem stanju i da je veoma ugrožena u odnosu na druge nominovane lokalitete", rekla je.
Kako je navela, Vajfertovu pivaru su za "7 najugroženijih" prijavili i prošle godine kao "potpuni stranci".
"Prošle godine se u užem izboru našao Generalštab, ali je naš tim dobio vetar u leđa sa različitih strana, kao i preporuku lokalnog ogranka Europa Nostre. Odlučili smo da se ponovo prijavimo jer smo znali da smo na dobrom putu. Nominacija jeste kod nas velika vest, drugi lokaliteti se nalaze u velikim zemljama sa više resursa, a možda i nisu toliko infrastrukturno ugroženi", navela je.
Kako je dodala, jasno je da bi za bilo kakvu obnovu bila potrebna evropska vidljivost i prijavljivanje na neki mnogo veći projekat.
Šta je sledeće u planu?
"Mi nemamo uticaj na gradske vlasti i na glavne izvršioce, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu izlazi dosta u susret kao i mnoge druge institucije, ali pivara propada. Jasno nam je da su potrebne evropske investicije. Uskoro bi trebalo da dobijemo saradnike iz Europa Nostre, koji će sa nama podeliti veliko iskustvo koje su imali u takvim projektima. Njihova delegacija će posetiti Pančevo u naredna dva-tri meseca, kada bi trebalo da se okupe svi ključni akteri, od predstavnika Grada, institucija, i organizacija i pojedinaca koji se bave očuvanjem nasleđa u Pančevu, kao i izučavanjem lika i dela Đorđa Vajferta. Tada će se uraditi presek stanja, kako bi se sa stručnjacima uradio dalji plan, šta je prvo što treba da se radi, ali i šta je nemoguća misija i šta je samo mašta. Pančevo će posetiti i predstavnici Evropske investicione banke", rekla je.
Zahvaljujući programu Europa Nostre, može se dobiti grant od 10.000 evra. Šarkić kaže da on ne može ništa infrastrukturno da reši, ali može pomoći u drugim aktivnostima.
Fondacija "Neozoik" vidi potencijal u oživljavanju pivare jer bi koristi imala cela zajednica.
"Uz reku je nekada prolazila železnica, a na ovoj trasi imamo i Crveni magacin, takođe zaštićeno kulturno dobro kao i Svilaru. Ceo kompleks čini staro jezgro Pančeva, tako da ima smisla da to sve bude jedna ambijentalna celina koja može da se poveže sa turizmom. U 19. veku ste mogli da plovite na relaciji Zemun-Beograd-Pančevo, zašto to ne bi bilo moguće i u budućnosti. Kroz grad prolazi i evropska biciklistička ruta, tako da je potrebno zamisliti jedan širi kontekst. Kada bi se pivara obnovila, novac od raznovrsnih sadržaja bi se slivao u budžet grada, a onda posledično imate bolje puteve, parking ili parkove, možete da poboljšate život građana. Spomenici kulture nisu samo muzejski primerci, već mogu da pune budžet grada od turizma i drugh dešavanja", uverena je naša sagovornica.
Drugi primeri iz Evrope
Širom Evrope nije retkost da se nekadašnji simboli industrijalizacije obnove i dobiju drugu namenu. Takva situacija je i sa pivarama.
"Pivara u Temišvaru je otprilike nastala u isto vreme, bile su deo iste pokrajine. Međutim, tamo je prostor obnovljen na vrlo kreativan način. Možemo pomenuti i Berlinsku pivaru, gde se hipsterski prostori koriste za buvljake, koncerte, bioskope, tribine... Takvih mesta ima po Evropi dosta, talas hipsterizma je doprineo da ljudi gledaju drugačije na industrijsko nasleđe, da originalni izgled daje poseban šmek, ali naravno uz rekonstrukciju koja garantuje i bezbednost. Novac jeste najvažniji, a kada je reč o Vajfertovoj pivari, svake godine brojke samo rastu jer se sve urušava", zaključuje Šarkić.
Nasleđe Vajfertove pivare
Pivara u Pančevu datira još od 1722. godine kada je Abraham Kepiš iz Požuna (Bratislave) dobio, na osnovu ugovora sa Zemaljskom administracijom u Temišvaru, licencu da je otvori.
Zakupci pivare su se smenjivali sve dok nije postala privatno vlasništvo Sebastijana Kracajzena 1781. godine. Menjali su se i vlasnici sve do 1847. godine kada Ignjac Hauzer prodaje pivaru Ignjacu Vajfertu.
Narednih sto godina, koliko je pivara bila u vlasništvu Vajfertovih, važile su za zlatan vek ove fabrike: preduzeće se neprestano razvijalo, modernizovalo, kvalitet piva je bio sve bolji i bolji...
Nakon Ignjacove smrti brigu o preduzeću preuzimaju naslednici, međi kojima i Đorđe Vajfert, veliki dobrotvor, ljubitelj arheologije i numizmatike, i nekadašnji guverner Narodne banke Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Važio je i za uspešnog industrijalca i pionira modernog rudarstva u Srbiji.
Pred kraj Drugog svetskog rata, pančevačka pivara je jedno kratko vreme, do februara 1945. godine nosila naziv "Vojna", da bi nakon konfiskacije postala Narodna. U objekte se u jednom trenutku uselilo Trgovačko preduzeće "Metalurgija". Da bi bilo oslobođeno što više prostora za skladištenje metalne galanterije, u to vreme su stare pivarske mašine i kotlovi sečeni u staro gvožđe i prodavani na kilo, pa je neodgovorno gazdovanje ovim prostorom ozbiljno ruiniralo već nedovoljno čuvane i održavane objekte. Nakon izlaska "Metalurgije" iz ovog aranžmana, kompleks, praktično potpuno nezaštićen, postaje laka i primamljiva meta sakupljača sekundarnih sirovina i drvene građe.
Koliko je Vajfert bio važan za srpsku istoriju pokazuje i činjenica da upravo njegov lik krasi novčanicu od 1.000 dinara na kojoj se nalazi i prikaz pivare. Međutim, koliko je ta istorija sačuvana je pravo pitanje.
"Dičimo se novčanicom ili pivom, a danas uopšte nemamo ni sačuvanu pivaru niti Vajfertovo pivo. Mnogi ljudi ne znaju ni ko se nalazi na toj novčanici, pa ni Pančevci. U Pančevu postoji jedna lokalna zanatska pivara, ali više nema piva kao prepoznatljivog gradskog brenda", zaključila je Šarkić.
(EUpravo zato)
