Prema statistikama, najčešći tumori u Republici Srbiji obuhvataju karcinom pluća, dojke, debelog creva i prostate. Kod žena prednjači karcinom dojke, dok su karcinom pluća i debelog creva vodeći uzroci smrtnosti. Kod muškaraca je karcinom pluća i dalje na prvom mestu po učestalosti, odmah ispred karcinoma prostate, koji takođe predstavlja značajan zdravstveni izazov.
Ako bi se karcinom uporedio sa lavirintom, preventiva je poput mape koja vodi svaki korak po korak ka ranom otkrivanju i samnjenju rizika od fatalnog ishoda. U tom kontekstu, razgovaramo sa dr Jelenom Nikolić, radiologom sa dugogodišnjim iskustvom, koja odgovara na najačešća pitanja vezana za prevenciju karcinoma.
"Pravovremena dijagnostika je veoma važna. Dosta oboljenja uočenih u ranom stadijumu može se uspešno lečiti. Srećom, u poslednje vreme se sve više govori o preventivnim pregledima, a svest o njima značajno je porasla," ističe dr Nikolić.
U praksi to znači da se pacijenti ohrabruju da redovno dolaze na preventivne kontrole, pre pojave prvih simptoma.
Šta podrazumeva radiološki skrininig?
"U svom poslu susrećem se sa pacijentima koji dolaze na preventivne ultrazvučne preglede, koja obično uključuju: preged štitaste žlezde, abdomena, dopler krvnih sudova, kod žena i ultrazvuk dojki. Neretko se dešava da upravo ovde otkrijemo ozbiljnija oboljenja koja zahtevaju dalje lečenje ili operativne zahvate, a da pacijenti do tada nisu imali naglašene tegobe." objašnjava dr Nikolić.
"Pored ultrazvučne dijagnostike u Republici Srbiji postoje i nacionalni programi organizovanog skrininga za rano otkrivanje raka," dodaje dr Nikolić
Šta se u dijagnostici koristi za najčešće tipove karcinoma?
Rak dojke: mamografija se preporučuje jednom u dve godine za žene u određenoj starosnoj grupi, a redovna mamografija smanjuje mogućnost smrtnog ishoda jer omogućava detekciju tumora pre nego što postane opipljiv.
Rak grlića materice: ključan je PAPA test, koji otkriva promene na grliću pre nego što se razviju u invazivni karcinom.
Karcinom debelog creva (kolorektalni karcinom): efikasan početni test je iFOB test (test na skriveno krvarenje u stolici), koji se radi jednom u dve godine kod osoba između 50 i 74 godine starosti, a pozitivan test upućuje na dalje dijagnostičke procedure poput kolonoskopije.
Skrining za rak pluća: preporučuje se osobama starijim od 50 godina i onima sa dugotrajnim pušačkim stažom (preko 30 godina), jer rak pluća često ostaje neotkriven dok ne dođe u uznapredovalu fazu.
Prevencija nije samo medicina, već način života
Najčešće zablude sa kojima se dr Nikolić tokom svoje karijere susretala po pitanju kasne dijagnostike, jesu uverenja da "ako si mlad, karcinom ne može da se desi", što kako kaže nije istina. Granice se danas pomeraju, pa se i mladi ljudi mogu suočiti sa tumorima.
Drugo, tu je i mit da "ako niko u porodici nikada nije imao rak, nisam u riziku", što takođe, ne garantuje zaštitu bez obzira što nasledni faktori jesu važni - oni nisu i presudni.
Možda i najučestalija zabluda jeste da "ako nemam simptome, sve je u redu", kako tvrdi ovo u stvari: "Predstavlja lažno olakšanje, jer mnogi tumori u ranoj fazi ne izazivaju bol niti druge specifične tegobe."
Signali upozorenja ne moraju biti očigledni: to može biti neprestan umor, neobjašnjiv gubitak težine, dugotrajan kašalj, promene u stolici ili prisustvo krvi u stolici.
Stoga je za mnoge kompletan pregled jednom godišnje, najefikasnija investicija u zdravlje. Pregledi bi trebalo da uključuju laboratorijske analize, EKG i pregled interniste, ultrazvučni pregled štitne žlezde, abdomena i dojke, kod žena i ginekološki pregled, a kod muškaraca pregled urologa.
"Blagovremena dijagnostika je put ka izlečenju," stava je dr Nikolić.
Danas, zahvaljujući napretku u radiologiji, onkologiji i zdravstvenoj zaštiti, rak se sve češće otkriva u fazama kada ga je moguće lečiti, a često i izlečiti. Rana dijagnoza nije samo medicinski pojam, to je strategija za zdraviju budućnost.
(EUpravo zato)
