Umesto da izmene sastojke vakcine, istraživači su promenili način na koji su sastojci u vakcini organizovani na nanonivou, što je rezultiralo znatno snažnijem imunom odgovoru.
Šta ovo znači?
Tim sa Severozapadnog Univerziteta, koristio je vakcinu zasnovanu na sferičnim nukleinskim kiselinama (SNA), malim DNK strukturama koje prirodno ulaze u imune ćelije i aktiviraju ih.
Iako su sve verzije vakcine sadržale iste molekule, samo ona sa HPV-antigenom (E7₁₁-₁₉) izloženim na površini SNA na odgovarajući način,pokrenula je osam puta jači odgovor "ubilačkih" T-ćelija (CD8), koje ciljaju i uništavaju ćelije raka.
Ovaj pristup ne utiče na povećanje doze vakcine, već optimizuje način na koji imuni sistem prepoznaje i reaguje na pretnju. To znači da čak i sa istim molekulima, precizan raspored na nano-skali čini vakcinu daleko efikasnijom.
U eksperimentima sa modelima koji oponašaju ljudski imuni sistem, izmenjena vakcina je usporila rast tumora i povećala stopu preživljavanja, te u većoj meri uništavala ćelija raka.
Fokus na raspored i geometriju molekula, otvara vrata za poboljšanje ne samo vakcina protiv karcinoma izazvanih HPV-om, već i drugih terapijskih vakcina u razvoju.
Istraživači veruju da će veštačka inteligencija u budućnosti da ubrza otkrivanje najboljih kombinacija molekula i na taj način da učini imunoterapiju još efikasnijim oružjem protiv raka.
(EUpravo zato/Sciencedaily)
