Humani papiloma virus(HPV) toliko je rasprostranjen da će se većina seksualno aktivnih ljudi njime zaraziti bar jednom u životu. U većini slučajeva telo se samo izbori sa HPV-om: infekcija nestaje u roku od šest meseci do dve godine, u zavisnosti od imuniteta.
Kod manjeg broja žena, visoko rizični tipovi virusa ostaju prisutni godinama, menjajući njihove ćelije grlića materice. Promene mogu trajati deceniju, ili u pojedinim slučajevima, napredovati izuzetno brzo. Ukoliko ne idu na redovne ginekološke preglede, dolazi do raka grlića materice.
Prema javno dostupnim podacima iz 2022. godine, širom sveta je dijagnostikovano oko 662.000 novih slučajeva raka grlića materice. Iste godine, približno 350.000 žena izgubilo je život zbog ove bolesti. To znači da svakog dana gotovo hiljadu žena u svetu umre od raka koji se može sprečiti.
Geografska mapa ove bolesti otkriva duboke globalne nejednakosti, iako je jedna činjenica neosporna - po učestalosti i smrtnosti, rak grlića materice danas zauzima četvrto mesto među malignim bolestima kod žena.
Najveći broj obolelih i umrlih beleži se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, ne zato što je virus tamo agresivniji, već zato što su vakcinacija, redovan skrining i rana dijagnostika slabije dostupni.
Drugim rečima, razlika između života i smrti često nije biološka - već sistemska.
U Evropskoj uniji, gde su programi prevencije razvijeniji, i dalje gotovo dve žene dnevno izgube život zbog raka grlića materice. Na globalnom nivou, ta brojka je višestruko veća.
Šta nam ovi brojevi zapravo govore?
Ovi podaci ne služe da uplaše - već da razjasne.
Rak grlića materice nije sudbina, niti neizbežna posledica biologije. On je u velikoj meri, rezultat "propuštene" prevencije.
Zemlje koje su ulagale u vakcinaciju, edukaciju i redovne besplatne preglede danas beleže istorijski pad brojki obolelih. One koje to nisu učinile - sumorne statistike.
Danska je jedan od najupečatljivijih primera kako dosledna prevencija menja tok ove bolesti. Zahvaljujući masovnoj HPV vakcinaciji, uvedenoj za devojčice još 2008/2009.godine i proširenoj na dečake 2019.godine, kao i organizovanom sistemu redovnog skrininga, ova zemlja se približila istorijskom uspehu.
Sa obuhvatom vakcinacije od oko 89 odsto i stopom obolevanja ispod 10 slučajeva na 100.000 žena, Danska je na putu da do 2040. godine svede rak grlića materice ispod praga javno-zdravstvene opasnosti.
Švedska, s druge strane, ima drugačiju strategiju. Kombinujući široko dostupnu HPV vakcinu na decu školskog uzrasta, besplatne i redovne ginekološke preglede, kao i brzu dijagnostiku i lečenje, zemlja je postavila ambiciozan cilj da rak grlića materice eliminiše već do 2027. godine.
Portugal, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, takođe, beleže drastičan pad predkancerogenih promena i obolevanja među mlađim generacijama nakon uvođenja vakcine protiv HPV-a. Zanimljiv podatak jeste da je Portugal, lider u EU po obuhvatu vakcinacije HPV vakcinom - oko 91 odsto ciljane populacije ima preporučenu zaštitu do 15. godine života.
Ove evropske države nisu jedine koje su objavile rat raku grlića materice, među brojnim dobrim primerima je i Australija, koja je među prvima uvela masovnu HPV vakcinaciju još krajem 2000-ih.
Danas, među australijskim mladim ženama koje su vakcinisane pre prvog seksualnog kontakta, rak grlića materice postaje gotovo nepoznata bolest. Stručnjaci procenjuju da bi Australija mogla da postane prva zemlja na svetu koja će ovu vrstu raka praktično eliminisati kao javno-zdravstveni problem.
Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom i značajnom jeste činjenica da uspeh nije ograničen samo na najbogatije države sveta.
Zanimljivo je da se Ruanda izdvojila kao globalni primer dobre političke volje i javno-zdravstvene organizacije. Uprkos ograničenim resursima, zemlja je sprovela jednu od najuspešnijih kampanja HPV vakcinacije na afričkom kontinentu, pokazujući i mnogo bogatijim zemljama sveta da prevencija nije luksuz, već prioritet.
U Aziji, zemlje poput Kine, Nepala i Pakistana započele su nacionalne programe imunizacije miliona devojčica, integrišući vakcinu u redovne školske zdravstvene sisteme. Dok Brazil i Čile sprovode koordinisane programe vakcinacije, skrininga i lečenja, prateći globalnu strategiju Svetske zdravstvene organizacije, i to kako se čini za sada - uspešno.
Šta zapravo znači "iskoreniti" rak?
Svetska zdravstvena organizacija ne govori o potpunom nestanku bolesti, već o njenom svođenju na nivo na kojem više ne predstavlja javno-zdravstveni problem, manje od 4 nova slučaja na 100.000 žena godišnje.
Put do ovog cilja je nedvosmislen i do sada se pokazao kao izuzetno uspešan - vakcinacija većine devojčica (i dečaka) pre izlaganja virusu, redovan skrining za žene i lečenje svake promene na vreme, predstavljaju "zlatan standard" u revoluciji koja pokušava da transformiše žensko reproduktivno zdravlje.
