Jedinstveni lastovski poklad, tradicionalni običaj koji oblikuje identitet Lastova, ovih dana je uvršten u Uneskov Registar dobrih praksi očuvanja nematerijalne kulturne baštine sveta.
Na nedavnoj sednici Međuvladinog odbora UNESCO potvrđeno je ovo značajno priznanje, koje predstavlja veliku čast za Lastovo i njegove stanovnike.
Poklad je najvažniji godišnji događaj na ostrvu, u kojem učestvuje gotovo cela zajednica.
Tradicija stara više vekova
Lastovski poklad prvi put se pominje još 1390. godine u Statutu Lastova i temelji se na legendi o uspešnoj odbrani otoka od katalanskih gusara. Događaj nije običan karneval, već duboko ukorenjen kulturni i identitetski običaj, na koji su Lastovci izuzetno ponosni.
Pokladno razdoblje počinje 17. januara, na praznik Svetog Antuna (za Lastovce Sv. Antoneta), i traje do Čiste srede.
Tradicionalno prvo balo otvara kapo sale -majstor ceremonije - pozdravljajući prisutne stanovnike i posebne goste, uključujući načelnika opštine, sveštenika i lekara. Nakon svečanog bala, maškare i svi učesnici uključuju se u pokladne običaje.
Od lokalne tradicije do međunarodnog priznanja
Poklad traje više od mesec dana, a u njemu učestvuju i Lastovci rasuti po svetu, posebno u Australiji. Kako bi tradicija bila sačuvana, Pokladarsko društvo 1999. godine izradilo je Statut Lastovskog poklada i donelo odluku o pravilima i hronološkom redosledu događaja.
Poklad je 2008. godine upisan i u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske, zahvaljujući inicijativi lokalnih vlasti, stručnjaka i Instituta za etnologiju i folkloristiku. Najstariji opisi poklada zabeleženi su u rukopisu Baltazara Bogišića, sa zapisima Luke Zore i Melka Lucijanovića iz 1877. godine.
Monografija i dokumentacija osigurali zaštitu
Da bi Lastovski poklad dospeo na Uneskov Registar, potrebno je bilo detaljno dokumentovati običaj.
Direktorka Turističke zajednice Lastova, Diana Magdić, ističe da je projekat bio dugotrajan i zahtevan. Ključnu ulogu imala je Maja Rešić, inicijator i voditelj projekta etnografije Poklada.
Rezultat je kapitalna etnografska monografija Uvooo! Eviva nam kumpanija, poša nam je alavija!, bogata foto-dokumentacijom Marka Lorenza Blaslova, arhivskim materijalima i filmom o pokladu. Tokom istraživanja urađeno je 172 intervjua sa stalnim stanovnicima i iseljenicima u Australiji, čime je stvorena autentična baza podataka.
UNESCO priznanje dodatno je osnažilo zaštitu ovog običaja.
Više učesnika nego publike
Specifičnost Lastovskog poklada je što u njemu učestvuju gotovo svi Lastovci, uključujući i iseljenike, dok publike u klasičnom smislu ima manje.
Događaji su višednevni, kompleksni i sa strogim pravilima, pa je pre dolaska na ostrvo preporučljivo detaljno se informisati o običajima i rasporedu.
Važnost priznanja
Uneskovom odlukom, koja je nedavno objavljena na ceremoniji u Nju Delhiju, Lastovski poklad dobio je međunarodno priznanje.
Ministarka kulture i medija Hrvatske Nina Obuljen Koržinek zahvalila je sekretarijatu UNESCO i članovima odbora, ističući da je ovo jedinstvena tradicija koju Lastovci neguju vekovima, simbol zajedništva, otpornosti i brige za kulturnu baštinu.
(M.A./EUpravo zato/more.hr)
