Vest da se guba pojavila u Evropi - registrovana je u Hrvatskoj i u Rumuniji - podstakla je mnoge na pitanja kako se ova bolest opet našla na naslovnim stranama, zajedno sa senzacionalističkim naslovima.
U nastavku tekstu možete da pročitate zašto ovo nije vest za paniku, ali i zašto su ostrva-gubavaca duboko ukorenjena u kolektivnu svest evropskih naroda, kao i kako "hajka" na obolele još uvek oblikuju naš pogled na bolest - koja je sa savremenom medicinom lako izlečiva.
Kratak izveštaj iz Rumunije i Hrvatske
Tokom decembra 2025. godine, zabeleženi su izolovani slučajevi gube u Rumuniji i u Hrvatskoj- u Rumuniji su vlasti potvrdile jedan slučaj u spa centru u gradu Kluž-Napoka, nakon više decenija bez potvrđenih infekcija. Dok je u Hrvatskoj potvrđen izolovani uvezeni slučaj osobe poreklom sa Nepala i on se nalazi u izolaciji na lečenju.
Oba navedena događaja su lokalnog karaktera i kako javni zdravstveni sistemi tih država navode - epidemiološka situacija je pod kontrolom.
Evropa nije imala pravu epidemiju gube u modernom dobu, a slučajevi su uglavnom izolovani i uvezeni iz endemskih zemalja.
Nauka otkriva: Šta je guba i da li je opasna u modernim vremenima?
Guba, danas u medicinskom kontektsu poznata kao Hansenova bolest, uzrokovana je bakterijama iz Mycobacterium leprae kompleksa i u nekim slučajevima Mycobacterium lepromatosis. U pitanju je infekcija koja nastaje nakon dugotrajnog kontakta sa obolelim.
Bakterija napada kožu, periferne nerve, sluzokožu gornjih disajnih puteva i oči. Sam period inkubacije je veoma dug - najčešće 5 godina, da se simptomi ispolje. Činjenica koja otežava "vezivanje" slučaja za neposredan izvor zaraze, što je tokom srednjeg veka dovelo do zabune i pogrešno se povezuje sa "božjom kaznom".
Ono što je važno istaći jeste da se bolest ne prenosi lako - nije je moguće "zaraditi" nakon kratkog kontakta u svakodnevnom životu. Takođe, sa modernom antibiotskom terapijom (MDT), ova bolest se u većini slučajeva leči uspešno i pacijent vrlo brzo nakon što počne sa ispijanjem antibiotika, više nije zarazan.
Biti gubavac - brutalna i tužna istorija
Prvi spomeni gube kao bolesti, potiču još iz drevnih vremena Indije i Kine, takođe ona se spominje i u Bibliji. Ovo govori da je još od drevnih vremena predstavljala zdravstveni problem, ali to je sa sobom donelo i određenu stigmu - bolest, ukoliko se ne leči, ostavlja vidljive tragove na čoveku i njegovoj anatomiji.
Tokom srednjeg veka, usled verskih dogmi, ali i činjenice da je nekada gotovo nemoguće odrediti početak zaražavanja - ona je povezivana sa "božjom kaznom" i razvratom. Stoga se počinje sa prebacivanje obolelih na udaljena poluostrva i ostrva, kako bi se kaznili.
U 19. i tokom ranog 20. veka, države su sprovodile politiku izolacije da bi se prekinuo "lanac" transmisije. Međutim, obolele osobe su i dalje prisilno prebacivane na udaljena poluostrva i ostrva, gde su formirali svojevrsne zajednice izgnanika.
Spinalonga u Grčkoj je bila poslednja takva destinacija u Evropi, mesto koje "živo" demonstrira kako su rastavljane porodice tokom savremene istorije, ali i kako su svedočanstva pokazala - neobične kulture preživljavanja.
Situacija danas
Stigma je možda najozbiljnija "posledica" gube kroz vekove. Mitovi o neizlečivosti, o nemoralnom karakteru i o društvenom izopštavanju, proizveli su duboko ukorenjeni strah.
Danas, ova bolest je potpuno izlečiva zahvaljujući terapiji (MDT), koja se besplatno pruža pacijentima širom sveta uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. Trajanje terapije zavisi od oblika bolesti - od oko 6 do 12 meseci.
Drugim rečima, javna zdravstvena praksa danas podrazumeva brzo prepoznavanje bolesti, nalaženje kontakata i njihovu proveru, ali i primenu standardne terapije - mere koje brzo smanjuju rizik od daljeg širenja i potencijalnog rizika od epidemije.
Izvori: Mayo Clinica, Cleveland Clinic, WHO
