Iako živimo u 21. veku, pravilno pranje ruku i dalje se ubraja među najefikasnije, najjeftinije i najdostupnije mere javnog zdravlja, navodi naša sagovornica, pedijatar dr Dunja Jeličić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), redovno i pravilno pranje ruku može smanjiti rizik od dijareje za 30 do 40 odsto, a od respiratornih infekcija poput gripa za oko 20 odsto. U kolektivima kao što su vrtići i škole, ove brojke imaju poseban značaj.
Zašto su dečje ruke najosetljivije?
Ruke su najčešći prenosilac bakterija i virusa - a kod dece to ima još veću težinu. Mališani radoznalo istražuju svet dodirom, često dodiruju lice, usta i nos, a bakterije i virusi koje pokupe sa igračaka, kvaka, stolova i peska mogu ući u organizam i izazvati infekciju.
Bolesti koje se najčešće prenose prljavim rukama kod dece su stomačne infekcije (rotavirusi, norovirusi, salmonela, ešerihija koli), zatim respiratorne infekcije (grip, rinovirusi, adenovirusi), heliko bakterija, ali i hepatitis A i parazitske infekcije.
"Što se tiče parazita, najučestalije su dečje gliste. Trenutno ih ima dosta u Beogradu po vrtićima. To je opet stvar loše higijene, jer se lako prenose. Dovoljno je da jedno dete ne opere ruke i tako uđe u kolektiv", objašnjava dr Jeličić.
Upravo zato pedijatri ističu da je usvajanje navike redovnog pranja ruku od najranijeg uzrasta jedan od ključnih koraka u prevenciji bolesti u dečjim kolektivima.
Koliko zaista peremo ruke pravilno?
Većina odraslih smatra da zna kako se ruke pravilno peru, ali istraživanja pokazuju da više od 70 odsto ljudi ne pere ruke dovoljno dugo, a mnogi to rade bez sapuna.
Preporuka SZO glasi da ruke treba prati najmanje 20 sekundi toplom vodom i sapunom - preporučuje se korišćenje tečnih sapuna, jer čvrsti sapun može zadržati bakterije na sebi
- trljajući dlanove, nadlanice, prostor između prstiju i ispod noktiju. Sapun razbija masne čestice koje okružuju mnoge viruse i tako ih deaktivira, dok voda fizički uklanja mikroorganizme i prljavštinu sa kože.
Međutim, kada se nađemo u situaciji sa detetom da nam tečni sapun i mlaka voda nisu dostupni, dr Jeličić otkriva da je bolje dezinfikovati ruke sa gelovima, nego da one budu prljave: "Sva sredstva koja se prodaju su u principu na bazi alkohola, što znači da su u pitanju sredstva za dezinfekciju. To znači da svi imaju antibakterijska svojstva."
Nekada roditelji budu u nedoumici da li često pranje ruku, pogotovo u ovim zimskim mesecima, šteti koži najmlađih. Ovo može predstavljati problem kod dece koja imaju osetljivu kožu.
"Deca sa tanjom i osetljivijom kožom, posebno ona sa atopijskim dermatitisom, mogu imati problema. Ne savetujem roditeljima deteta sa atopijskim dermatitisom da kožu pere vodom i sapunom, već da koristi emolijentne kreme i uljane kupke", kaže dr Jeličić.
Navike koje štite dete
Lekari savetuju da bi deca ruke trebala da peru pre jela, posle toaleta, nakon kijanja, kašljanja ili brisanja nosa, posle igre napolju ili kontakta sa životinjama, kao i po povratku kući.
Deca koja redovno peru ruke su zdravija od onih koja to ne čine redovno. U kolektivima kada dođe do kontakta među decom koja imaju prljave ruke - može doći do prenosa zaraze. Stoga dr Jeličić zaključuje da treba promovisati ideju kako su čiste ruke u stvari put do zdravlja i najbolja prevencija.
Dok medicina napreduje u lečenju infekcija, osnovna higijena - poput pravilnog pranja ruku - i dalje je naša prva linija odbrane.
