Zbog nedostatka vremena i kulinarskog znanja, sve više mladih ljudi odustaje od kuhinje i okreće se brzim rešenjima – a trgovinski lanci su to već prepoznali kao šansu da zarade.
Euforija kuvanja iz doba korone je splasnula, a današnja generacija najradije bira obroke koji ne traže šporet – bilo da su "spremni za jelo", "spremni za kuvanje" ili "samo da se podgreju". Ovi proizvodi su pravi hit među generacijom Z, a evropski trgovci već uveliko prate taj trend.
"Ovakvi proizvodi rastu brže od ukupne prodaje prehrambenih artikala", kaže Anton Delbar, glavni ekonomista EuroCommerce-a, dodajući da praktična jela pomažu supermarketima da nadoknade pad potrošnje. Za mlađe potrošače, kaže on, ovaj trend nije prolazan.
Slično misli i profesorka Kristin Jang Hung sa Univerziteta u Gentu, koja se bavi marketingom hrane i ponašanjem potrošača. "Iako im se ideja kuvanja dopada, mladi jednostavno ne mogu da je uklope u svoj svakodnevni život", objašnjava ona.
Prema njenim rečima, kada se uzmu u obzir ambicije, bogat društveni život i prost račun isplativosti, kuvanje često ispadne kao gubitak vremena.
"Ako neko vrednuje svoj sat vremena na 15 evra, a mora da ide u kupovinu, kuva i posle pere sudove – onda kupovina gotovog obroka deluje kao racionalna odluka".
Rakel, 24-godišnjakinja koja radi u centru za zdravlje i dobrobit na IE Univerzitetu u Madridu, izračunala je da joj se kuvanje ne isplati: "Neću trošiti malo slobodnog vremena koje imam na kuvanje. Radije ću izaći napolje i uživati u suncu s prijateljima", kaže ona, žaleći se na svoj mali i skupi stan u Madridu.
Potrošnja gotovih jela u Španiji porasla je za 63 odsto od 2008. do 2022. godine, pokazuju podaci kompanije Systemiq.
Ipak, mnogi ne odustaju od kuhinje bez osećaja griže savesti. "Nisam ponosna na to. Kuvanje je osnovna i čak meditativna aktivnost. A to što nemamo vremena ili energije za to – dosta govori o društvu u kojem živimo", kaže Rakel.
Hrana i grad
Prema Delbaru i profesorki Jang Hung, veliki gradovi savršeno odgovaraju mladim profesionalcima koji vole da skoknu do supermarketa tokom pauze. "Ako sve možeš da kupiš gotovo i brzo, zašto bi se mučio s kuvanjem?", pita Delbar.
Rakel dodaje: "Živim 45 minuta od posla, putujem metroom i nije lako nositi ručak, laptop i torbu za teretanu. Nemam snage za pripremu obroka unapred".
Ipak, nisu svi iz generacije Z protiv kuvanja. Rakelina koleginica Irene (28) svakodnevno nosi svoj obrok na posao. "Za mene je kuvanje trenutak opuštanja", kaže ona.
Kuvanje u doba Instagrama
Inspiraciju za kuvanje mladi više ne traže u kuvarima, već u jednominutnim video-klipovima na društvenim mrežama. Irene kaže da recepte najčešće nalazi na Instagramu. "Moja jela nikad ne izgledaju toliko lepo, ali to je u redu".
Rakel priznaje da je ti video-snimci često obeshrabre. "Izgledaju savršeno. Onda se frustriram jer mi ništa ne ispadne tako idealno".
Profesorka Jang Hung ističe da je to očekivano. "Hrana na mrežama izgleda savršeno, a to može da demotiviše mlade koji misle da ne mogu da dostignu taj nivo."
Rakel priznaje da se, kad već kuva, uvek vraća starim receptima. "Limun kolač moje bake uvek uspe", kaže.
Problem je, upozorava profesorka, što se sve manje porodičnih recepata prenosi s generacije na generaciju. "Mnogi mladi nikada nisu naučili osnovne kulinarske veštine – ni kod kuće ni u školi".
Gotova hrana, ali po meri savesti
Trgovci su već spremni da popune praznine u rasporedu mladih ljudi. Ipak, iako im je važna brzina, pripadnici generacije Z sve više traže i zdraviju i održiviju hranu.
"Prava inovacija danas nije samo da mlade vratimo u kuhinju, već da im ponudimo gotove obroke koji se uklapaju u njihove vrednosti", kaže profesorka.
Delbar dodaje da trgovci sve više nude "zdravije" i "održivije" opcije, jer znaju da bez prilagođavanja gube trku.
"Ako želiš da rasteš, moraš da uzmeš deo tržišta od konkurencije", kaže on. "To da li će supermarketi iskoristiti ovu priliku ili je propustiti – mnogo govori o tome gde će biti za deset godina."
Ni Irene ni Rakel nisu u potpunosti zadovoljne trenutnom ponudom. Žele više izbora za različite dijete – poput vegetarijanske – i manje aditiva u proizvodima.
A dok trgovci pokušavaju da ih prate, mladi i dalje eksperimentišu.
"Danas sam smislila jelo sa ribom, belom šparglom i bundevom… videćemo kako ispadne", kaže Irene.
(EUpravo zato/EUractiv)
