Jedan od najvažnijih izazova mladih danas definitivno je osamostaljivanje od roditelja i kupovina sopstvene nekretnine. Mnogi je to gotovo nemoguća misija, a upravo je ovo bila glavna tema Foruma omladinske politike 2024, pod nazivom "Ko ovo osamostaljivanje režira?".
"Mladi su horizontalna tema, tema koja je prisutna na agendama svih drugih ministarstava i naš zadatak kao resornog ministarstva jeste upravo da svim drugim ministarstvima stavljamo ovu temu više na agendu", istakla je na samom početku pomoćnica ministra turizma i omladine Ivana Antonijević koja je istakla važnost zapošljavanja mladih u skladu s njihovim kvalifikacijama i osnaživanja kroz formalno i neformalno obrazovanje.
Na ovu temu govorio je i šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu koji je naglasio značaj dijaloga i istrajnosti u radu na omladinskim politikama.
"Osnažujem KOMS da nastavi sa svim što radi. Snaga vaših argumenata i znanja sigurno će doneti rezultate sa vremenom. Nemojte odustati, budite snaga mladima”.
Tatjana Prijić, v.d. pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, govorila je o diskriminaciji mladih kao ključnoj prepreci u oblasti rada i zapošljavanja i naglsila kako je neophodno da se ovakve teme otvaraju, kako bi svi zajedno doprineli poboljšanju položaja mladih u Srbiji.
"Da li je iko pitao mlade?"
Predsednik Upravnog odbora KOMS-a, Velimir Milošev, ukazao je na neophodnost ambicioznih mera za prevazilaženje nejednakosti koje pogađaju mlade.
"Ako uzmemo u obzir da su mladi barometar ovog društva, onda postaje jasno da ovaj sistem ne funkcioniše u interesu građanki i građana. Ono što je dobro jeste to što je država prepoznala urgentnost problema. Predsednik republike je juče u obraćanju najavio mere za olakšavanje dobijanja stambenih kredita za mlade. Odlično! No moram da se zapitam, da li je iko konsultovao mlade? Potrebno je da mi mladi zajedno sa državom kreiramo ambiciozne mere koje će značajno doprineti poboljšanju našeg života. Ko ovo osamostaljivanje režira? Mladi moraju biti punopravni režiseri a ne samo statisti", izjavio je Milošev.
U uvodnom obaćanju učestvovao je i predstavnik Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Hajime J. Toyofuku.
Ekonomsko osamostaljivanje mladih
Na jednom od panela diskutovalo se o ekonomskom osamostaljivanju mladih, a zaključak ovog panela bio je da bez reforme sistema koji bi motivisao poslodavce da mladima ponude bolje uslove rada u vidu većih nadnica i fleksibilnijih radnih sati, omladina će vrlo verovatno nastaviti da neophodno radno iskustvo stiče van struke i preko poslova koji nude veći iznos novca umesto neophodnih veština – ili će napustiti zemlju.
Ivana Božić iz Nacionalne službe za zapošljavanje adresira problem mladi na putu ka osamostljivanju a to je manjak radnog iskustva u struci za koju se školuju. To se većinski dešava iz razloga što, za neki ozbiljniji posao, poslodavci u startu traže već stečeno radno iskustvo.
"Mislim da je jako važno za mlade ljude da prihvate bilo kakvo radno iskustvo tokom studija, u vidu stručnih praksi ili pripravništva, ako je to moguće. Mnogo je važno da mladi prate tržište rada i nakon završenih studija kako bi uvideli koja su njihova interesovanja u skladu sa ponudom poslova", dodaje Božić.
Snežana Bukilić iz Studentsko-omladinskog zadružnog saveza Srbije ističe potrebu za reformama sistema koje bi mladima na radu obezbedile bolje uslove. Iako je broj mladih od 15 do 30 godina koji se zapošljavaju preko omladinskih zadruga u Srbiji mali, Bukilić naglašava da se Savez zalaže za preporuke poslodavcima u vezi s minimalnim nadnicama i poštovanjem radnih prava.
"Najveći izazov s kojim se suočavamo je nepostojanje zakonskih okvira koji bi obavezali poslodavce da ne isplaćuju "novac na ruke". To vodi izbegavanju potpisivanja ugovora o radu, koji su ključni, ne samo zbog radnog staža već i zbog prava koja garantuju", objasnila je Bukilić, prenosi Nova ekonomija.
Ona je dodala da mladi između 26 i 30 godina, koji rade preko omladinskih zadruga, nemaju pravo na bolovanje i godišnji odmor, što predstavlja značajan problem.
Jelena Trajkovski iz organizacije "SOS Dečija sela", koja pruža socio-ekonomsku podršku mladima iz osetljivih grupa, smatra da se mnogi mladi odlučuju za bolje plaćene poslove, iako ih takvi poslovi možda ne zanimaju. Organizacija im pomaže putem radionica, saveta i povezivanja s poslodavcima.
"Organizujemo obuke poput pisanja CV-ja i pripreme za razgovore za posao. Ne možemo garantovati zaposlenje, ali činimo sve što možemo da im olakšamo put do posla", istakla je Trajkovski.
(Eupravo zato)
