Više od milion mladih Italijana napustilo je zemlju u proteklih 10 godina, od kojih je trećina u dobi od 25 do 34 godine, prema nacionalnim podacima. Oni koji odlaze krive niske plate i nedovoljno uvažavanje svojih veština, a među njima posebno raste udeo diplomaca.
"Ne tražim bogatstvo ili velike odgovornosti. Želim miran život u kojem ne moram da brinem da li imam 15 evra za kupovinu. A trenutno to nije zagarantovano u Italiji", rekao je Fusto iz Kalabrije na jugu zemlje za AFP, koji trenutno pohađa postdiplomske studije u Rimu.
Dok su migracije postale tema o kojoj se žestoko raspravlja, na svakog mladog stranca koji koji krene da živi u Italiji, skoro devet mladih Italijana napusti domovinu, navodi se u izveštaju fondacije "Nord est".
"Nije normalno da se naša zemlja ne pita zašto i da ne pokušava da zaustavi ovo krvarenje", rekao je Renato Bruneta, predsednik Nacionalnog saveta za privredu i rad (CNEL), tokom predstavljanja izveštaja. u oktobru.
Pad realnih plata
Neki, posebno sa siromašnijeg juga Italije, sele se u bogatije provincije na severu zemlje da okušaju sreću. Udeo diplomiranih među njima povećan je sa 18 na 58 odsto u protekle dve decenije.
Ali, čak i na industrijalizovanom severu, uslovi rada mogu biti manje atraktivni nego drugde.
Italija je jedna od retkih zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u kojoj su realne zarade smanjene u odnosu na 2019. godinu.
Nezaposlenost mladih takođe je veća od evropskog proseka i iznosila je 17,7 odsto u oktobru, dok je prosek Evropske unije 15,2 odsto.
Italija nije poznata kao zemlja u kojoj se posao dobija na osnovu veština i znanja. Ne postoji nacionalna minimalna plata, a naknade se ne povećavaju prema broju godina provedenih u visokom obrazovanju.
Razlika u platama u odnosu na druge zemlje i do nekoliko stotina evra
Elena Pikardi se vratila u Rim nakon studija političkih nauka u Francuskoj, ali njene nade da će naći posao u Italiji brzo blede.
"Kada je reč o italijanskim ponudama (za posao), često se ili ne pominje plata ili je generalno niža", kazala je 24-godišnjakinja za AFP.
Razlika može iznositi i nekoliko stotina evra mesečno za isti posao u odnosu na druge evropske zemlje.
"Želela bih da doprinesem budućnosti svoje zemlje i da ostanem blizu svoje porodice. Ali, zašto da žrtvujem svoje mogućnosti kada me više cene (u inostranstvu)?", istakla je.
Demografska tempirana bomba
Italijanski "odliv mozgova" koštao je zemlju oko 134 milijarde evra u periodu od 2011. do 2023. godine, prema podacima fondacije "Nord est".
Od onih koji se vraćaju, mnogi tvrde da je to zato što žele da budu blizu svojih porodica, ističe se u izveštaju fondacije. Drugi ostaju kod kuće iz nužde, a ne po izboru.
Prema podacima Eurostata, prosečna starost za napuštanje roditeljskog doma u Italiji 2022. godine bila je 30 godina, odnosno jedna od najviših u Evropskoj uniji.
Egzodus mladih još više zabrinjava s obzirom na sve stariju italijansku populaciju.
Odnos između zaposlenih i nezaposlenih povećaće se sa sadašnja tri na dva do 2050. godine na jedan prema jedan, navodi Državni zavod za statistiku.
U pokušaju da zaustavi trend, Italija nudi poreske olakšice za visokokvalifikovane italijanske radnike u inostranstvu da se vrate kući, a još veće olakšice nude se onima koji dovode decu sa sobom.
(EUpravo zato/Index)
