Marija, Kira, Mirna, Danica, Jovana, Dunja i Nataša treniraju gimnastiku godinama. Imaju od devet do 12 godina, osvojile su sve što se može osvojiti u njihovim kategorijama, imaju neverovatne veštine na gredi, parteru i razboju i sjaj u očima kad dođu na trening. Devojčice za primer.
To je bio razlog da ih posetimo, a povod je Međunarodni dan devojčica koji se u svetu obeležava svakog 11. oktobra. Ovaj dan idealan je momenat da objasnimo šta sve devojčice mogu, kako da podstaknemo njihov puni potencijal, ali i šta da radimo kada im nije ni do čega.
E, pa baš tada dođeš u salu i kreneš da izvodiš elemente koji ti do sada nisu išli ali se nadaš da će danas biti bolje. Baš to su radile Mara, Kira, Mirna, Dana, Jovana, Dunja i Nataša kada je ekipa portala EUpravo zato došla u goste. Prohladna Hala 4 na Beogradskom sajmu bila je krcata decom željnom pokreta, a na samom kraju duge sale, naišli smo na grupu od sedam devojčica u šarenim trikoima, spremnim da nam pokažu sve što znaju, ali i ono što ne znaju a žele da nauče. Uz njih je sve vreme njihov trener Danilo Đorđević, 29-godišnji entuzijasta koji je u njihovim godinama sanjao o Olimpijadi za sebe, a sada sanja o Olimpijskim igrama za njih. Po atmosferi među devojčicama, reklo bi se da su njegov san prigrlile za sebe i sada odlučno rade na tome.
I ne samo odlučno, već i odlično, jer devojčice od svojih devet godine koliko imaju Mara, Kira, Mirna i Danica, i 11 i 12 Jovaninih, Dunjinih i Natašinih mogu sve ono što ne možete da zamislite da devojčice mogu. Da rade stoj na pritki razboja, salto na gredi, špage, premete i još mnogo neverovatnijih stvari o kojima one govore kao da je to dobar dan.
"Pa devojčice mogu zgibove, samo je važno da to požele", "Devojčice mogu gredu, parter i razboj", "Devojčice mogu da se prevrću u svim pravcima, da budu fleksibilne", kažu nam u pauzama između ponavljanja.
Zbog svega što mogu, ove devojčice vole što su devojčice i to ne kriju. "Volim što sam devojčica jer mogu da radim gredu i jer mogu da nosim haljine", kaže nam vragolasta Kira koju trener Danilo nekoliko puta upozorava da ne pravi grimase. Nama ne smetaju, sve dok su te nevine grimase, hrabrost, izdržljivost, snaga ono što Kiru čini Kirom.
Na koga se ugledaju?
Na pitanje ko joj je uzor, odgovara sa "Mara". Mara je, podsetimo, njena vršnjakinja i drugarica sa gimnastike, devojčica podjednako impresivnih veština. I Mari je uzor Kira. Bravo devojčice, baš jedna drugoj treba da budete uzori!
Dana i Mirna su nešto ozbiljnije, shodno svojih velikih devet godina. Obukle su slične trikoe, ali imaju različit način na koji rade elemente. Različiti su im i uzori. Mirna voli Simon Bajls a Danica Sunisu Li.
Jovana, Dunja i Nataša su starije. Vole da se takmiče, ali nekada im se dese i situacije poput napuklog žulja. Onda moraju da odmore, kao što je Dunja morala, makar kada je razboj u pitanju. Na parteru i gredi su nam pokazale šta znaju.
Danilo – tu da im pomogne
Za sve to vreme, uz njih je trener Danilo. Ako proceni da im treba pomoć, sačeka ih na kraju vežbe. Pomogne im da siđu sa razboja i da se bezbedno okrenu u letu na parteru. I naš razgovor povremeno prekida sa: "Stegni prste", "Hajde još jednom", "Je l se to zove stabilan most?". Čini se da ima oči na leđima i da ih poznaje. Zna slabu tačku svakoj, zna gde je svaka "na svom terenu", ali i zna kad kojoj treba podrška.
"Kada sam počeo da radim sa devojčicama, shvatio sam to kao svoj životni poziv zato što je rad sa devojčicama jako lep. Ja sam jako emotivno vezan za njih, i onda kada nemamo posla i kada smo na nekom odmoru, ja jedva čekam da ih vidim i da ponovo radimo i napredujemo", priča nam Đorđević.
Kako ističe, od njih izvlači maksimum tako što im postavlja cilj – važno je da svaki minut iskoriste onako kako treba, da znaju zašto su došle.
"Važno je da vreme iskoriste na najbolji mogući način, jer su se i roditelji, ali i one same žrtvovale da dođu ovde svakog dana, po tri sata".
Dok devojčice same prenose svoju odskočnu dasku sa koje će se popeti na razboj, Danilo ističe da je jedna od važnijih osobina u gimnastici – disciplina, posebno ističe i ulogu u trouglu "vežbač-trener-roditelj".
Šta kad se devojčicama ne trenira?
Iako je njima trening veliki deo života, nekada iz škole dođu nervozne, umorne. Šta kada im se ne trenira, pitamo trenera Danila. Ko tu ima glavnu ulogu?
Pre svega one, jer odluče da će doći.
"One daju svoje maksimume, ali činjenica je da prolaze kroz teške periode. Mlade ulaze u ovaj sport i prolaze kroz dosta odricanja, rade jako teške stvari za svoj uzrast. Ipak, svakodnevno pomeraju svoje granice, da li je u pitanju mentalna ili fizička snaga. Dobro je što imaju i jedna drugu, pa kad naiđe loš trenutak one se međusobno pridignu i jako je lepo gledati to sa strane", ponosno ističe trener ovih neverovatnih devojčica.
Trening je trajao tri sata. Sve to vreme divili smo se onim što one mogu. Možda ako svaka od nas uspe da probudi devojčicu u sebi – uspemo i sve ono što mogu Mara, Kira, Mirna, Dana, Jovana, Dunja i Nataša.
Zato, svim ženama, a posebno onim najmlađima među nama, želimo srećan Međunarodni dan devojčica.
Kompletan intervju s trenerom Danilom Đorđevićem možete pogledati u nastavku:
(JA/EUpravo zato)
· Reaguj
