Građani Norveške izašli su na parlamentarne izbore koji bi mogli doneti promene u domaćoj ekonomskoj politici, ali ne i u međunarodnom kursu zemlje.
Glavna tema predizborne kampanje jeste porez na bogatstvo, star više od jednog veka, koji se u ovoj skandinavskoj zemlji primenjuje još od 1892. godine.
Pravo glasa ima oko 4,3 miliona ljudi, koji biraju 169 poslanika u nacionalnom parlamentu, Stortingu. Prema anketama, trka je izuzetno neizvesna, a šanse su gotovo podjednake između vladajuće laburističke koalicije, koju predvodi premijer Jonas Gar Store, i opozicionog bloka desnog centra.
Sporni porez na neto imovinu, koji doseže do 1,1% na bogatstvo iznad 1,76 miliona norveških kruna (oko 150.000 evra), ostao je ključna tačka sukoba.
Vladajući laburisti insistiraju na njegovom očuvanju, upozoravajući da bi njegovo ukidanje godišnje oduzelo državnoj kasi oko 34 milijarde kruna.
S druge strane, opozicione partije, Konzervativna stranka i populistička Napredna stranka, na čijem je čelu Silvi Listhaug, zalažu se za smanjenje, pa čak i potpuno ukidanje poreza, pravdajući to potrebom za podsticajem preduzetništva i ekonomskog rasta.
Naprednjaci su naročito dobili na popularnosti zahvaljujući agresivnoj kampanji na društvenim mrežama, koja je animirala veliki broj mlađih glasača.
Bez obzira na ishod, očekuje se da izbori neće značajnije uticati na spoljnu politiku Norveške.
Ova zemlja ostaje pouzdan član NATO-a, čvrsto podržava Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, iako nije deo Evropske unije, s kojom neguje bliske ekonomske veze.
Norveška se i dalje svrstava među najbogatije i najpravednije države sveta.
Zahvaljujući ogromnim rezervama nafte i gasa, kao i jednom od najvećih državnih investicionih fondova na svetu, čija vrednost prelazi 20 triliona kruna.
Norvežani uživaju visok životni standard, dok bruto domaći proizvod po glavi stanovnika spada među najviše na planeti.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
