Internet je postao svakodnevica za većinu stanovništva i gotovo neizostavna stavka bilo da se radi o znatiželjnom surfovanju, korišćenju društvenih mreža, pa do plaćanja računa, kupovine i obavljanja poslove.
Ipak, skoro 5 posto stanovništva Evropske unije nikada nije bilo na mreži.
Prema podacima Evrostata, 13,5 posto ljudi u Hrvatskoj nikada nije koristilo internet do 2024. godine. Slede Grčka (11,1), Portugal (9,8) i Bugarska (9,3).
Na drugom kraju spektra nalaze se zemlje u kojima je udeo ljudi koji nikada nisu bili na mreži blizu nule, kao što su Holandija (0,4 posto), Danska (0,5, što su podaci za 2023. godinu) i Švedska (0,7 posto).
Ove brojke pokazuju da digitalna pismenost i dostupnost interneta i dalje predstavljaju izazov u nekim delovima Evrope.
Razlozi su različiti, od starosne strukture stanovništva i obrazovanja, preko geografskih barijera u ruralnim područjima, do ekonomskih prepreka.
Žene prednjače u odnosu na muškarce po znanju digitalnih veština
Istraživanje Evrostata iz prethodnih godina pokazalo je da je razlika u poznavanju digitalnih veština izraženija kod žena, pošto samo 25 odsto starijih žena poseduje osnovne digitalne veštine naspram 71 odsto mlađih žena između 25 i 34 godine života.
Žene prednjače u odnosu na muškarce po znanju osnovnih digitalnih veština u svim starosnim grupama do 45 godina života, a nakon toga se statistika preokreće u korist muškaraca. Sveukupne digitalne veštine odnose se na pet oblasti, a to su veštine informacione pismenosti, veštine komunikacije i saradnje, veštine kreiranja digitalnog sadržaja, veštine bezbednosti i veštine rešavanja problema.
(EUpravo zato.rs)
