Malo koja evropska granica nosi toliki značaj kao ona između Nemačke i Poljske, a upravo oko nje se osećaju ozbiljne tenzije usled rastuće granične krize između ove dve države. Uz to, postoji opasnost od ozbiljnih posledica po režim putovanja bez pasoša, koji garantuje Šengenski sporazum.
Prema mišljenju stručne javnosti, "ako iko može da smiri tenzije, to je nemački kancelar Fridrih Merc".
U ponedeljak rano, Poljska je odgovorila na nedavnu nemačku odluku da ponovo uvede kontrolu granica tako što je rasporedila 2.000 stražara duž zapadnih i severnih granica. Premijer Donald Tusk predstavio je ovaj potez kao odgovor na ilegalne prelaske iz Nemačke – izgovor u koji malo ko veruje, niti bi trebalo da veruje, piše Euraktiv.
Još otkako je bivši nemački kancelar Olaf Šolc 2023. uveo nasumične provere na granici sa Poljskom, poljska krajnja desnica je koristila situaciju, pa čak i organizovala civilne patrole koje love migrante duž granice. Njihovo delovanje je pozdravio novoizabrani predsednik Karol Navroki, koji ih je pohvalio zbog "patriotizma".
Sukob između dve najveće zemlje Evropske unije, čiji odnosi i dalje nose teret prošlosti, 80 godina nakon rata – posebno je neprijatna situacija za Evropsku komisiju. Ona gotovo da nije reagovala ni na ovaj, ni na druge granične sporove poslednjih godina, narušavajući reputaciju Šengena kao evropske "krunske dragocenosti". Zbog toga, niz jednostranih suspenzija Šengena prolazi nekažnjeno.
Po Šengenskim pravilima, kontrole na granicama trebalo bi da se uvode samo kao "poslednja opcija". U praksi, one su postale sredstvo političkog pritiska – alat koji vlade koriste da pokažu autoritet i odgovore na domaće kritike. Iako su te mere dovođene u pitanje i pred Sudom pravde EU i u Evropskom parlamentu, nikakve kazne još nisu izrečene.
Taj izostanak reakcije bio je posebno upadljiv u junu, kada je Šengen slavio 40 godina. Umesto da reafirmiše principe iz ugovora iz 1985, nemački kancelar Fridrih Merc pooštrio je politiku svoje prethodne vlade, dodatno pogoršavši odnose sa Poljskom.
Poljska opoziciona partija Pravo i pravda (PiS) je iskoristila ovu krizu; njen suosnivač Jaroslav Kačinjski je – bez dokaza – tvrdio da "Nemačka redovno prebacuje ilegalne migrante kod nas". Sličan ton zauzeo je i odlazeći predsednik Andžej Duda: "Nemačka je stvorila ovaj migracioni problem i mora sama da ga reši. Mi to nećemo raditi za njih."
Ako iko može da smiri tenzije, to je Merc, koji je i sam priznao da se radi o "zajedničkom problemu", ali nije pristao na popuštanje. Umesto toga, fokusirao se na 13 punktova koje je Poljska uspostavila duž granice sa Litvanijom, ignorišući 52 koja je postavila prema Nemačkoj.
Poljski ministar unutrašnjih poslova je nagovestio da bi mere mogle biti ukinute – ali samo ako Nemačka to učini prva.
(EUpravo zato.rs)
