Evropski savet i Evropski parlament postigli su dogovor o novim pravilima za vraćanje migranata, uključujući uspostavljanje takozvanih "centara za povratak" van granica EU, namenjenih osobama koje nemaju pravo da ostanu u Uniji.
Ovaj dogovor dolazi neposredno pred punu primenu Pakta o migracijama i azilu, koja počinje 12. juna. Pakt uvodi novi sistem upravljanja migracijama, azilom, granicama i integracijom. Iako je usvojen još 2024. godine, nakon dvogodišnjeg prelaznog perioda države članice sada moraju da ga sprovedu u praksi.
Prema Agenciji EU za azil (EUAA), cilj pakta je da učini sistem efikasnijim kroz strožu kontrolu spoljnih granica, jedinstvene procedure za azil, raspodelu odgovornosti među državama članicama i saradnju sa trećim zemljama u borbi protiv ilegalnih migracija.
Dok organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na moguća ugrožavanja prava migranata, evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner ocenio je da sporazum pokazuje kako Evropa "dovodi svoju kuću u red".
Zašto je EU bio potreban novi migracioni pakt?
Evropska unija već godinama ima ozbiljne izazove u upravljanju migracijama. Prema podacima Eurostata, svake godine u EU legalno doseli oko 4,2 miliona ljudi iz zemalja van Unije, dok se oko 1,6 miliona Evropljana iseli. Tokom 2025. godine podneto je više od 669.000 prvih zahteva za azil, dok je Frontex registrovao preko 178.000 ilegalnih prelazaka granice.
Jedan od najvećih problema jeste mali broj uspešnih deportacija. Iako države EU kvartalno izdaju oko 117.500 naloga za napuštanje teritorije, svega oko 34.000 ljudi zaista bude vraćeno. To znači da skoro tri četvrtine osoba koje bi trebalo da napuste EU ostaju na njenoj teritoriji.
Kada zemlje na spoljnim granicama ne mogu da obrade veliki broj dolazaka, dolazi do zagušenja sistema. Prihvatni centri postaju prenatrpani, kao što su ranije bili kamp Moria u Grčkoj ili centri na italijanskom ostrvu Lampeduza. Obrada zahteva za azil zahteva bezbednosne provere, prevodioce, pravnu pomoć i intervjue, što dodatno usporava postupke.
Istovremeno, zemlje poput Nemačke, Francuske, Holandije i Belgije suočavaju se sa nedostatkom smeštaja i pritiskom na zdravstveni, obrazovni i socijalni sistem.
Dosadašnji sistem, zasnovan na Dablinskoj uredbi, predviđao je da je za zahtev za azil odgovorna prva zemlja EU u koju migrant uđe. To je stvorilo veliki teret za mediteranske države poput Italije, Grčke, Španije i Malte. Zbog toga je EU odlučila da reformiše čitav sistem.
Strože kontrole i brže procedure
Novi pakt uvodi obavezne provere identiteta, bezbednosti i zdravstvenog stanja svih migranata na spoljnim granicama. Te provere moraće da budu završene u roku od sedam dana.
Biće unapređena i baza podataka Eurodac, koja će pored otisaka prstiju sadržati fotografije lica, identifikaciona dokumenta i dodatne bezbednosne informacije radi lakšeg prepoznavanja osoba povezanih sa terorizmom ili drugim bezbednosnim rizicima.
Postupci za dobijanje azila biće ubrzani i ujednačeni u celoj EU. Istovremeno, podnosioci zahteva imaće pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali će biti uvedena stroža pravila protiv zloupotreba sistema i sekundarnih migracija unutar Unije.
Posebna zaštita predviđena je za ranjive osobe, poput žrtava torture, silovanja ili drugih teških oblika nasilja, koje neće biti uključivane u ubrzane procedure ukoliko njihove potrebe ne mogu biti adekvatno zbrinute.
Saradnja sa trećim zemljama i "centri za povratak"
Pakt stavlja veliki akcenat na sprečavanje ilegalnih migracija još u zemljama porekla ili tranzita. To podrazumeva jačanje graničnih kapaciteta partnerskih država, borbu protiv krijumčarskih mreža i razvojnu pomoć usmerenu na rešavanje uzroka migracija.
Osobe kojima nije odobrena zaštita moraće da napuste EU. U slučaju nesaradnje ili bezbednosnog rizika mogu biti zadržane do 24 meseca tokom postupka vraćanja.
Novina su i „centri za povratak" u trećim zemljama koje se smatraju bezbednim, gde bi mogli biti smešteni odbijeni tražioci azila dok traje proces njihovog povratka.
Podela tereta među državama članicama
Jedna od najvažnijih promena jeste uvođenje stalnog mehanizma solidarnosti među državama članicama. Umesto da najveći teret snose zemlje na spoljnim granicama, sve države će morati da doprinesu zajedničkom sistemu kroz prihvat migranata, finansijsku pomoć ili jačanje kapaciteta drugih država.
Ipak, migranti će i dalje podnositi zahtev za azil u prvoj zemlji EU u koju uđu, što znači da će države juga Evrope i dalje imati značajnu ulogu u početnoj obradi dolazaka.
Izazovi u sprovođenju
Da bi pakt bio primenjen od juna 2026. godine, države članice morale su da prilagode svoje zakone, obuče službenike i unaprede informatičke sisteme.
Međutim, Evropska komisija upozorava da mnoge zemlje kasne sa pripremama. Poseban problem predstavljaju nedostatak smeštajnih kapaciteta, manjak sudija, prevodilaca i stručnog osoblja, kao i kašnjenja u izgradnji objekata za prihvat i nadzor migranata.
U izveštaju Komisije od 8. maja navodi se da politička volja za sprovođenje pakta postoji, ali da praktična realizacija zaostaje. Kao zemlje koje imaju značajne probleme u pripremama izdvojene su Nemačka, Italija, Grčka, Španija i Kipar.
Ako pojedine države budu potpuno spremne, a druge ne, postoji rizik da krijumčari ljudi iskoriste slabije tačke sistema, što bi moglo dodatno opteretiti pojedine zemlje i ugroziti funkcionisanje šengenskog prostora.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
