Zemlje EU su podeljene oko pitanja da li bi Frontex, agencija bloka za zaštitu granica, trebalo da preuzme zadatke vezane za odbranu, uoči dugo očekivane revizije njegovog mandata od strane Komisije u drugoj polovini godine.
Takva promena bi predstavljala značajno proširenje nadležnosti agencije koja je prvobitno osmišljena za kontrolu granica, a ne za vojne zadatke.
Beleška Saveta od 12. decembra, koja sumira prethodne diskusije Saveta o budućnosti agencije za obalsku stražu EU, ukazala je na podele među prestonicama oko novog mandata agencije. Neke zemlje postavljaju pitanje da li bi Frontex trebalo da u svoj portfolio uključi i zaštitu podvodne infrastrukture u međunarodnim vodama.
Grupa od 10 zemalja EU takođe je prošle nedelje Komisiji poslala tzv. "non-paper", u koji je Euractiv imao uvid, naglašavajući kao prioritet nabavku dronova i protivdron tehnologija za nadzor za Frontex. U ovu grupu spadaju Češka, Hrvatska, Mađarska, Grčka, Španija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija i Slovenija.
Od septembra prošle godine, Savet raspravlja o budućoj ulozi Frontexa, navodeći različite hibridne pretnje na granicama EU.
Frontex već smatra instrumentalizaciju migracija hibridnom pretnjom, ali Savet razmatra da li bi i upadi dronova ili napadi na infrastrukturu mogli da spadaju u tu definiciju.
Od kada je Rusija u potpunosti napala Ukrajinu 2022. godine, baltičke države su posebno izložene napadima na kritičnu infrastrukturu. Tankeri sa nejasnim vlasništvom, za koje se veruje da su povezani sa Kremljom, više puta su presečavali ili oštećivali podmorske kablove u Baltičkom moru, ugrožavajući komunikacije u regionu.
"Glavni izazov kada je reč o podmorskoj infrastrukturi jeste sposobnost održavanja jake prisutnosti u vodama kako bi se brzo reagovalo u slučaju napada", rekao je Sidart Kaushal, stariji istraživač pri "Royal United Service Institute" (RUSI).
Godine 2025, NATO je pokrenuo operaciju, "Baltic Sentry", koja ima za cilj bolje suzbijanje takvih napada. Međutim, u intervjuu za Euractiv, latvijski ministar odbrane Andris Sprūds nedavno je istakao da sprečavanje ovakvih incidenata i dalje ostaje "izazovno".
Za Karla Masalu, šefa Centra za studije obaveštajnih i bezbednosnih pitanja na Univerzitetu nemačke vojske u Minhenu, "patrole Frontexa već bi mogle biti način zaštite podmorske infrastrukture". Dodavanje protivdron sistema na plovila Frontexa ili uvođenje laserskog oružja moglo bi pomoći u odvraćanju napada na infrastrukturu, dodao je on.
Buduća uloga Frontexa još nije precizirana
S druge strane, druga grupa zemalja smatra da Frontex treba da izbegava bilo kakvu ulogu u "pitanjima vezanim za odbranu", navodi se u belešci Saveta, dodajući da bezbednost i odbrana ostaju u nadležnosti država članica.
David Kolombi, istraživač za pravosuđe i unutrašnje poslove pri Centru za studije evropske politike (CEPS) objasnio je da zemlje EU pozivaju Frontex da im pomogne, što znači da države same odlučuju za koje konkretne zadatke žele podršku.
"Agencija može pomagati na spoljnom graničnom prelazu, ali to ne znači da će nužno biti uključena i u nadzor granice", dodao je on.
Ipak, Komisija je već ispitivala mogućnosti proširenja zadataka obalske straže pre nego što predstavi reviziju kasnije ove godine.
Zemlje EU su prvi put počele da raspravljaju o tome kako Frontex treba da se bavi hibridnim pretnjama u jesen prošle godine, predlažući da agencija pomaže državama u nadzoru vazdušnog prostora.
U novembru su zemlje EU takođe raspravljale o pomoći u oblasti sajber bezbednosti i veštačke inteligencije "u svetlu evoluirajućih hibridnih i tehnoloških pretnji", prema još jednoj belešci Saveta koju je video Euractiv. Međutim, dokument nije precizirao tačne primene.
Nacionalni eksperti se očekuju da nastave razgovore o budućnosti agencije na nivou radnih grupa početkom marta, rekao je izvor blizak dosijeu za Euractiv.
(EUpravo zato.rs)
