Sami ili Laponci su narod koji živi na severu Norveške, Švedske, Finske, ali i Rusije. Međutim, njihov put ka samoopredeljenju nije bio lak.
Otkako su nastale sve ove države, Sami se bore za svoja prava i protiv vlasti koje nastoje da izbrišu njihove jezike, kulturu i način života.
Dugoočekivani napredak je stigao 19. juna, kada je parlament Finske konačno usvojio važnu reformu Zakona o parlamentu Samija iz 1995. godine. Zakon je tada uspostavio Parlament Samija i obavezao nacionalnu vladu Finske da sa njima pregovara o pitanjima koja se tiču njihove zajednice.
Od samog početka, Sami u Finskoj (kojih ima oko 10.000) su želeli da se zakon unapredi – dakle, punih 30 godina. Prethodne tri vlade su odugovlačile ovaj proces.
Ranije su finski sudovi imali poslednju reč o tome ko može da učestvuje u odlučivanju u zajednici, pa su ponekad nekvalifikovani pojedinci, često bez ikakve kulturne ili jezičke povezanosti sa Samijima, dobijali pravo glasa.
Nova reforma podrazumeva da Sami, jedna od najstarijih autohtonih populacija u Evropi, sada ima pravo da sama definiše ko može da glasa i ko može da se kandiduje na izborima za njihov lokalni parlament.
Odluka će se zasnivati na jezičkom nasleđu: pojedinci koji se identifikuju kao Sami i čiji roditelj, deda ili pradeda govori jezik sami kao maternji, ili čiji je roditelj ranije bio upisan na njihov birački spisak.
"Danas je istorijski dan za narod Samija", izjavila je predsednica parlamenta Samija Pirita Nekelajarvi nakon glasanja.
"Konačno možemo da branimo svoju kulturu pod sopstvenim uslovima. Pravo da sami definišemo svoju zajednicu jeste osnova svake prave demokratije", rekla je omladinska predstavnica i aktivistkinja za jezik Inga-Marija Tapio.
Upravo je to i svrha parlamenta Samija, on nema zakonodavnu vlast na nacionalnom nivou, ali igra ključnu ulogu u očuvanju kulture, revitalizaciji jezika, obrazovanju i savetovanju o politikama koje utiču na zajednice Samija.
Sami su dobili ustavom zagarantovano pravo da očuvaju njihova tri upečatljiva jezika i kulturu. Inače, njihovo primarno političko telo, parlament u Inariju u Finskoj koje broji 21 mesto, nadgleda sve odluke koje se tiču njihovog naroda širom Skandinavije.
Lideri Laponaca naglašavaju da borba nije završena. Druga pitanja, poput prava na zemlju, tradicionalnog načina života i pravnog konsultovanja, i dalje zahtevaju hitnu pažnju. Međutim, promene se dešavaju sporo.
Reforma je rezultat 30-godišnjeg upornog rada Laponaca, dve odluke Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava koje su kritikovali Finsku 2019. i 2022. godine, i osam godina političkih borbi unutar Finske.
Zašto borba Laponaca traje toliko dugo?
Godinama je Finska pokušavala da utvrdi da li Laponci treba da odlučuju o tome ko pripada njihovoj zajednici. Neki političari su tvrdili da bi to moglo da isključi ljude sa dalekim samijskim poreklom – čak i ako nemaju skoro nikakvu vezu sa kulturom ili jezikom.
Ali mnoge Samije je mučilo nešto sasvim drugo: da se takve nejasne tvrdnje koriste kako bi se država mešala u njihovu politiku i oslabila prava koja ima pripadaju. U nekim slučajevima, poreklo je korišćeno pred sudovima kako bi se poništile odluke Samija, čime se otvarao prostor za spoljni uticaj i narušavalo pravo autohtonog naroda na samoupravu.
Pošto je ta prepreka konačno uklonjena, Laponci kažu da će se u budućnosti usredsrediti na prava na zemlju, zaštitu jezika i potrebu da imaju stvaran glas kada se planiraju projekti na teritorijama njihovih predaka.
(EUpravo zato/European Correspondent/Euractiv)
