Ruan je francuski grad poznat po katedrali koju je čuveni Klod Mone voleo da slika u različitim delovima dana, ali i mestu pogubljenja Jovanke Orleanke.
U moru brojnih istorijskih zanimljivosti, Ruan krije i jednu prilično mračnu priču.
Ukoliko prošetate centrom grada, možete naići na dvorište koje na prvi pogled ne privlači veliku pažnju. Ipak, na zidovima ćete uočiti rezbarije u obliku lobanja i kostiju.
A onda ćete saznati da stojite na mestu nekadašnje masovne grobnice - kosturnice iz srednjeg veka.
Etr San Maklu (L'aître Saint-Maclou) je živopisno mesto koje podseća kako su Evropu nekada pogađale epidemije kuge.
Crna smrt je zavladala u 14. veku, a stradala je najmanje trećina stanovništva. Uz to, narod je kosila i glad. Kako bi se izborila sa sve većim brojem mrtvih, parohija San Maklu u Ruanu je morala da proširi groblje.
Nije bilo ništa bolje ni u 15. i 16. veku kada su izbijali novi talasi epidemije. Tada je parohija izgradila galerije sa tri strane kako bi mogla da smesti ljudske ostatke. Kosti ranijih žrtava su pomerene na sprat, gde su svi mogli da ih vide, a time se oslobodio prostor za nove žrtve.
Galerije nisu izgrađene u žurbi, dekoracije su vrlo specifične i upisane su u kulturno-istorijsko nasleđe Evrope. Prikazana je smrt kako pleše što je savršeno oslikavalo to vreme.
Sredinom 17. veka je dvorište kosturnice zatvoreno, a dograđeno je još jedno krilo. Ubrzo su tu počeli da borave nastavnici, a 1661. je osnovana škola za dečake. Nekih dvadeset godina kasnije su im se pridružile i devojčice u odvojenom objektu. Škola se stopila sa kosturnicom - nastava je držana na galerijama, a časovi fizičke kulture u dvorištu gde su ljudi nekada masovno sahranjivani.
Na vrhuncu je 1200 učenika pohađalo školu, pa je bilo neophodno izgraditi učionice. Groblje je izgubilo svoju namenu do kraja 18. veka, a meštani su se sahranjivali izvan grada. Škola je nastavila sa radom do 20. veka.
Kompleks je u narednim decenijama bio zapušten, a Ruanska škola umetnosti je zvanično tek 2014. premeštena u nove prostorije.
Kako bi se utvrdilo da su ovde zaista sahranjivani preminuli od kuge, sprovedena su brojna arheološka iskopavanja. Otkriveni su ostaci brojnih muškaraca, žena i dece, ne samo u dvorištu već i na galerijama.
Utvrđeno je da su mnogi patili od sifilisa, tuberkuloze i kuge.
Danas, Etr San Maklu je otvoren za javnost i svako može da stekne svoj utisak o ovom mestu mračne istorije ili da prisustvuje koncertima, izložbama, radionicama...
(EUpravo zato)
