Posetite art+science festival u Botaniškoj bašti: Kako se prepliću nauka i umetnost?

Trenutno se održava deveto izdanje festivala art+science koji organizuje Centar za promociju nauke.

Izložba "Preplitanja", koja je otvorila ovogodišnji festival, objedinila je radove umetnika iz zemlje i sveta, istražujući načine na koje umetnost i nauka mogu doprineti održivoj budućnosti. Posetioci će imati priliku da se suoče sa tim pitanjima do 31. oktobra u Beogradu, a izložba nudi mnoštvo potencijalnih odgovora iz različitih interdisciplinarnih oblasti.

U razgovoru s Dobrivojem Laletom Erićem, rukovodiocem art+science programa, saznali smo više o značaju ovog dijaloga i pitanjima koja oblikuju našu svakodnevicu.

Na kojim tačkama dolazi do preplitanja umetnosti i nauke?

Umetnost i nauka se prepliću najpre onda kada su u prilici da se susretnu, uspostave dijalog, komuniciraju, kreiraju zajedničke sadržaje… U nekom davnom istorijskom trenutku napravljena je, čini mi se, nepotrebna distanca između ova dva sveta, koja ih je ne samo udaljila, već i napravila neku vrstu jaza. Sasvim je jasno da su nauka i umetnost suštinske stvaralačke discipline, ali sa izrazito drugačijim pristupima, metodologijama i praksama.

Međutim, ljudi koji ih kreiraju, ma kojih profila bili, tragaju za istinama i ispunjenjem svojih zamisli i vizija, i na tom putu se mogu identifikovati veoma slične putanje, tačke ukrštanja, radost stvaranja i razočaranja usled neuspeha. Duboko u ljudima koji kreiraju umetnost i nauku su odgovori, iako su manifestacije njihovog delovanja najčešće veoma različite. No, tu je već uloga nas koji vodimo art+science program da ih povežemo i spojimo, i omogućimo nastajanje interdisciplinarnih dela koja komuniciraju sa svetom i vremenom u kome živimo.

Umetnici u svojim radovima istražuju suštinsku, ali često zanemarenu povezanost čoveka sa prirodom. Zašto je od ključne važnosti stalno podsećati na ovu neraskidivu vezu?

Osim kada duboko promišljamo, mi prirodu generalno doživljavamo kao odvojeni entitet. Ne mislim, pritom, na svakog pojedinačno, ali sam uveren da je to kolektivni nesvesni osećaj.

To je još jedna prekinuta veza koja će, u konačnom, najveću štetu doneti našoj vrsti, dok destruktivno delujemo na većinu drugih vrsta na planeti. Veze ljudi i prirode su prirodne, ali veoma osetljive i često nepoznate. Mi smo deo globalne ekologije i kroz postojanje u našim manjim ekologijama, koje funkcionišu zahvaljujući milionima nevidljivih niti koje nas povezuju i koje međusobno interaguju. Svaki prekid ozbiljno narušava uspostavljeni sistem, balans između različitih aktera i činilaca, no mi trenutno vršimo neodrživi pritisak na živi svet, pre svega kroz neuporedivu ekstrakciju resursa, a zatim i kroz drastično narušavanje uslova života na planeti. Neće sve, ali će mnoge vrste ovo preživeti; zbog sve intenzivnijeg tempa klimatskih promena, u pitanje je dovedena egzistencija i naše vrste.

Botanička bašta „Jevremovac“ pruža poseban ambijent za izložbu. Iako je jasno zašto je ovakav prostor odabran, koliko je bilo izazovno postavljati instalacije i radove u vangalerijskom okruženju?

Botanička bašta „Jevremovac“ je istinsko blago i dragoceno nasleđe našeg grada i društva na više nivoa, ali smo je mi ovaj put tretirali kao pozornicu, kako bismo ispleli našu priču i uspostavili i kontekstualizovali 12 instalacija u prostoru Bašte. Uvek je teško raditi izvan klasičnih i tehnički opremljenih galerijskih prostora, na šta smo uglavnom navikli, ali ništa nas nije moglo pripremiti za postavku u Bašti, kao dvostruko zaštićenoj celini, kreiranoj krajem 19. veka, uz sve svoje specifičnosti i tehnička ograničenja. Uprkos brojnim izazovima i poteškoćama, meni je, a verujem i svima u našem art+science timu, „Jevremovac“ postao ogromna inspiracija kojoj ćemo se, nadam se, uskoro ponovo vratiti.

Izložba je realizovana u okviru projekta EUropean Digital Deal. Koliko vam je značajna podrška ovog projekta i kako ga doživljavate u širem evropskom kontekstu?

Celokupan art+science program je iniciran, uspostavljen i razvijan kroz čitav niz evropskih projekata, primarno finansiranih iz Programa Kreativna Evropa. Aktuelni projekat, EUropean Digital Deal, jedan je od najvećih projekata ovoga programa koji su se ikada realizovali u Srbiji. Bez ovakve podrške, nama bi bilo nemoguće da kreiramo ovako specifične sadržaje koji su tehnički i produkcijski izuzetno zahtevni, ne samo u smislu finansijske podrške. Podjednako su važni i upoznavanja i upoređivanja sa brojnim partnerima iz čitave Evrope, proces razmene znanja i kreiranja ideja, zajedničkog razvoja i usavršavanja. Ovim projektom, kao i mnogima pre, rukovodi Ars elektronika iz Linca, u Austriji, globalno prepoznata kao centralna tačka u kojoj se ukrštaju umetnost, nauka i tehnologije, dok je tematski okvir uvek usmeren na ključne društvene probleme današnjice.

(EUpravo zato)