Sa razvojem društvenih mreža, sve je više korisnika koji kada tragaju za važnim informacijama, potragu vrše između ostalog i na Instagramu, a najnovije istraživanje bacilo je sumnju na tačnost tih podataka.
Između fotografija svojih prijatelja i poznanika, recepata, saveta za uređenje doma, fotografija sa dalekih i privlačnih destinacija, nalaze se i medicinski saveti. Neretko je reč o savetima za ozbiljne probleme, naročito su vezani za žensko reproduktivno zdravlje i hormonski status.
Saveti koji su podeljeni na reklamama, razlikuju se od jedne do druge. Kada je u pitanju perimenopauza, jedna reklama pokazuje da je reč o razlogu zbog kojeg se oseća umorno, druga joj objašnjava kako da "uravnoteži" hormone, a treća preporučuje suplemente.
Mnoge žene neretko posegnu za savetima koji se nude, ali, šta se zapravo krije iza takvih objava?
Žene se sve više okreću društvenim mrežama kada traže informacije o svom zdravlju, međutim, iznenađujuće je koliko malo znamo o spektru sadržaja sa kojim se tom prilikom susreću.
Sa sajta The conversation, rešili su da naprave nalog na Instagramu, kako bi obavili istraživanje. Tom prilikom su pretraživali tag #womenshealth i analizirali prvih 500 objava koje su se pojavile u fedu.
U to vreme bilo je više od 8,8 miliona objava sa ovom oznakom. Sada ih ima 9,6 miliona, a nakon što su uklonjeni duplikati i neispravni linkovi, ostale su 472 objave za analizu.
Studija je pokazala da su hormonsko i reproduktivno zdravlje bili najčešće teme, koje su se pojavile u gotovo polovini svih objava, a samo menopauza i perimenopauza činile su 12% svih objava.
Gotovo dve trećine (63%) svih objava poticalo je od pojedinaca, a među nalozima pojedinaca, odnosno nalozima koji nisu pripadali kompanijama ili organizacijama, više od polovine (55%) vodili su stručnjaci iz oblasti alternativnog zdravlja, kao što su zdravstveni koučevi i naturopate.
Oko 35% individualnih influensera bili su kvalifikovani lekari, a više od polovine (51%) vlasnika naloga imalo je jasan finansijski interes u vezi sa onim o čemu su govorili.
Ukupno 39% svih objava direktno je prodavalo neki proizvod ili uslugu, nalozi kompanija činili su 16% svih objava, a zdravstvene tvrdnje bile su veoma česte.
Više od dve trećine (69%) objava sadržalo je izričitu zdravstvenu tvrdnju, ali se samo 7% objava pozivalo na naučne dokaze.
Šta to znači?
Društvene mreže mogu biti veoma korisne, najpre time što ukazuju na veću vidljivost menopauze, ali takođe, društvene mreže istovremeno mogu učiniti zdravstvene informacije ubedljivijim, jer danas poznata influenserka koja deli ličnu priču može delovati pouzdanije od medicinskog informativnog materijala.
Kada se takva priča kombinuje sa preporukom nekog proizvoda, granica između zdravstvenog obrazovanja i reklame može postati nejasna.
Kombinacija čestih zdravstvenih tvrdnji, finansijskih interesa i veoma retkog pozivanja na naučne dokaze predstavlja razlog za zabrinutost.
Slični zabrinjavajući trendovi uočljivi su i u drugim novijim studijama koje su obuhvatale Instagram i TikTok.
Velike analize pokazuju da su obmanjujuće zdravstvene informacije česte na društvenim mrežama.
Odgovornost platformi
Ovi rezultati ukazuju i na to da platforme društvenih mreža ne mogu jednostavno prepustiti ženama da se same snalaze u ovakvom okruženju, pa je predlog da Instagram i ostale mreže ovakav sadržaj obeležavaju.
Sadašnji načini označavanja previše se oslanjaju na to da vlasnici naloga iskreno navedu šta stoji iza njihovih objava, zbog čega je teško kontrolisati agresivan ili predatorski marketing i promovisanje netačnih zdravstvenih informacija.
(EUpravo zato/theconversation.com)