Skoro četiri veka jedan portret živeo je u senci, smatran samo odlično izvedenom kopijom i pripisivan je radu učenika.
Danas, međutim, stručnjaci veruju da bi isti portret, poznat kao "Starac sa zlatnim lancem", mogao biti delo jednog od najvećih slikara u istoriji, Rembranta Harmensona van Rajna.
Portret iz britanske privatne kolekcije, za koji se dugo mislilo da je učenička kopija, datira iz ranih 1630-ih, kao i original, i prikazuje starijeg čoveka skoro u prirodnoj veličini sa zlatnim lancem i šeširom sa perjem.
Prvi put posle gotovo četiri veka, oba portreta našla su se na istom mestu, u Umetničkom institutu u Čikagu, koji poseduje original na čvrstoj podlozi, za koji se sa sigurnošću zna da je Rembrantovo delo.
Drugi portret, nešto manjih dimenzija i naslikan na platnu, pozajmljen je od ser Fransisa Njumana, britanskog preduzetnika sa sedištem u Kembridžu, i dugo je smatran "kopijom" nepoznatog učenika Rembrantove škole.
Međutim, stručnjak za Rembrantova dela, Gari Švarc, smatra da su oba portreta delo slavnog umetnika.
Pored izuzetnih poteza četkicom, Švarc ističe i činjenicu da su mnogi holandski umetnici tog perioda pravili replike svojih slika, što dodatno podržava hipotezu o autentičnosti.
"Samo je pitanje da li ćemo prihvatiti da je Rembrant to uradio. Smatram da je ovo izuzetno uzbudljivo jer otvara nove mogućnosti za ponovni pregled i tumačenje mnogih dela", rekao je Švarc za britanski Guardian.
On objašnjava i kako je realnije da je Rembrant sam napravio repliku svog atraktivnog Starca, umesto da je zadatak dao učeniku.
"Ovo objašnjava izuzetnu preciznost i kvalitet platna", dodaje Švarc.
Rendgenski i infracrveni snimci portreta u Čikagu otkrili su crtanje ispod boje, uključujući dorade odeće muškarca, detalje koji nisu prisutni na "kopiji".
"Da je ovo radio učenik, sigurno bi bilo grešaka koje bi majstor morao da ispravlja. Ova slika je izuzetno precizna", naglašava Švarc.
Njumanov pradeda je 1898. kupio portret kao Rembrantovo delo, što je u to vreme smatrano vrlo ozbiljno. Druga slika se pojavila 1912, kada je nemački istoričar umetnosti Vilhelm Bode ocenio da je u pitanju vešta reprodukcija.
Švarc, autor brojnih knjiga o Rembrantu i holandskom slikarstvu, tvrdi da Bode nije pružio dovoljno ozbiljno obrazloženje za svoju tvrdnju. Njumanova verzija izložena je samo jednom ranije, 1952, u Kraljevskoj akademiji u Londonu.
Iako mnogi detalji izgledaju identično na oba dela, pažljiva analiza otkriva razlike. Na primer, trepavice na britanskom portretu nanesene su sitnim potezima svetlom bojom, dok su na portretu u Čikagu izrađene grebanjem kroz tamnu boju dok je još bila vlažna, otkrivajući svetlu boju ispod.
Studija Instituta Hamilton Ker sa Univerziteta u Kembridžu potvrdila je da platno i pigmenti britanske verzije odgovaraju materijalima koje je koristio Rembrant i njegov studio, uključujući dvostruku uljanu podlogu, identičnu osam njegovih slika iz 1632. i 1633.
Umetnički institut u Čikagu naveo je da razlike između dva portreta ukazuju na to da je britanska verzija bila radionicka reprodukcija, ali da diskusija o svrsi i autorstvu i dalje traje.
Njuman, upitan da li je oduvek verovao da je portret Rembrantov, odgovara:
"Uživao sam u misteriji jer mi je omogućavala da uživam u slici na zidu, bez brige o njenom stvarnom značaju."
Ako se dokaže da je portret stvarno Rembrantovo delo, Njuman planira da ga pokloni muzeju.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
