"Otvaranjem arheološkog muzeja Viminacijum otvaramo ne samo novi izložbeni prostor, već i novo poglavlje u načinu na koji čuvamo, razumemo i predstavljamo sopstveno nasleđe, koje nas povezuje sa Evropom, sa svetom i sa vremenima koja su duboku ugrađena u temelje savremene civilizacije", poručio je premijer Srbije Đuro Macut na svečanom otvaranju muzeja.
On je podsetio da je to i jedan od najvećih i najznačajnijih areheoloških lokaliteta u Srbiji ali i Evropi.
"Antički Viminacijum bio je više od grada - administrativni trgovački i kulturni centar, mesto susreta ljudi, ideja i puteva. Danas, vekovima kasnije on postaje mesto susreta nauke, kulture, obrazovanja javnosti", rekao je dr Macut.
Naglasio je da posebnu vrednost ovom projektu daje činjenica da je muzej nastao kao deo živog arheološkog lokaliteta u neposrednoj vezi sa istraživanjima koja traju decenijama i čine originalnu srpsku arheološku školu.
Zbog toga, dodao je, Vlada Srbije, Ministarstvo kulture i stručne institucije nastavljaju da sistemski podržavaju zaštitu istraživanje i savremenu prezentaciju našeg kulturnog blaga, a Viminacijum predstavlja primer kako nasleđe može da se čuva ali i da živi.
"Kao deo Evropske mreže arheoloških parkova nalazište je to koje teži punom upisu na listu svetske baštine Unesko-a i pokazuje da Srbija ima znanje, viziju i odgovornost da svoju prošlost predstavi na način dostojan njene veličine", rekao je premijer Srbije.
Selaković: Arheologija je stub očuvanja kulturnog nasleđa
Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da Srbija ne posmatra arheologiju kao sporednu disciplinu već kao jedan od stubova očuvanja kulturnog nasleđa i naučne istine o prostoru na kome živimo, kao i da je Ministarstvo kulture prepoznalo Viminacijum kao jedan od ključnih oslonaca nacionalne kulturne politike i u periodu od 2014. do 2025. godine podržalo 33 projekta koje su vezana za taj lokalitet, ukupnog iznosa više od 65 miliona dinara.
"Osnivanjem muzeja u sastavu arheološkog instituta na prostoru Viminacijuma stvoreni su uslovi da arheološko blago bude predstavljeno tamo gde je pronađeno i tamo gde je nastalo", naglasio je Selaković.
Najavio je da će Ministarstvo kulture u januaru da otvori još jedan muzej - muzej Ćirilice u Rači kraj Bajine Bašte, a nakon toga i kuću Mileve Marić Ajnštajn u Rumi, potom i kuću Kolubarske bitke u Mionici.
"Nama je plan da u Beogradu 2027. otvorimo prvi put naš Arheološki muzej. Takođe nam je plan da do kraja iste godine uspostavimo i arheološku kartu Srbije, jer smo jedina država u ovom delu sveta koja je nema", naveo je Selaković.
Viminacijum - jedan od najznačajnijih rimskih gradova
Nedaleko od Požarevca, između 1. i 5. veka nalazio se jedan od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora na ovim prostorima-Viminacijum. Lociran na strateški važnom mestu, ušća Mlave u Dunav, Viminacijum je predstavljao grad iz koga je slavna rimska vojska kretala u mnogobrojne okršaje. U vreme Hadrijanove vladavine, u 2. veku, Viminacijum je uživao status municipijuma - grada s visokim stepenom autonomije, da bi već u 3. veku dobio najviši status u okviru carstva - status kolonije, stoji na sajtu Turističke organizacije Srbije.
Sa statusom kolonije stiglo je i pravo kovanja sopstvenog novca, te ne čudi velik broj različitih kovanica otkrivenih na lokalitetu.
U Viminacijumu su pronađeni ostaci više od 14.000 grobova, kao i freske u grobnicama tipične za kasnoantičku umetnost. Ostaci amfiteatra, raskošnih zgrada i rimskih termi, zajedno s ostacima akvadukta i delovima kanalizacije, dočaravaju atmosferu nekad bogatog antičkog grada.
Jedan od najvrednijih nalaza u Viminacijumu je i kompletna rimska ratna kaciga, koja je izuzetno redak primerak očuvanog rimskog vojnog oklopa.
Viminacijum je uništen u najezdi Huna 441. godine, a kasnije su pokušali da ga obnove Vizantinci, ali nikada nije povratio stari sjaj.
Viminacijum je kandidovan za Uneskovu listu svetske kulturne baštine zbog svoje izuzetne istorijske i arheološke vrednosti.
(EUpravo zato/RTS)
