Tri godine nakon što je kompanija OpenAI lansirala ChatGPT i približila veštačku inteligenciju široj javnosti, države i tehnološke zajednice širom sveta započele su razvoj sopstvenih nacionalnih jezičkih modela.
Fokus više nije isključivo na inovacijama, već na očuvanju jezika, zaštiti podataka i jačanju digitalnog suvereniteta.
Paralelno s tim, sve veće interesovanje investitora privlače regionalni startapi koji razvijaju AI agente za komunikaciju sa korisnicima putem glasa, četa i elektronske pošte, prilagođene lokalnom jeziku i tržištu.
Kako ističe Vedran Bajer iz startapa "Wonderful", većina svetske populacije ne govori engleski jezik, zbog čega je važno usmeriti se na neengleska govorna područja.
"Naš region je specifičan po jeziku i kulturnom kontekstu. Kombinujemo globalne tehnološke kapacitete sa snažnim lokalnim znanjem kako bismo klijentima obezbedili podršku na maternjem jeziku i u skladu sa njihovim potrebama", kaže Bajer.
Većina zemalja Evropske unije već radi na razvoju sopstvenih jezičkih modela.
Nemačka je nedavno predstavila nacionalnu strategiju za veštačku inteligenciju, dok je Švajcarska u septembru lansirala projekat "Apertus".
Slične inicijative pokrenute su i u Poljskoj, Portugalu i Francuskoj. Stručnjaci naglašavaju da domaći jezički modeli omogućavaju veću kontrolu nad podacima, smanjuju rizik od curenja informacija i dodatno učvršćuju digitalni suverenitet država.
Prema rečima Miloša Jovanovića, stručnjaka za informacionu bezbednost, veliki jezički modeli neodvojivi su od nacionalnog digitalnog identiteta.
"Veštačka inteligencija će promeniti gotovo sve segmente društva. Zato je ključno da digitalizujemo sopstvene arhive i podatke na srpskom jeziku, jer nam to omogućava analizu obimne dokumentacije, od građevinskih projekata i pravnih akata do naučnih radova. Jezik je temelj identiteta jednog naroda", ističe Jovanović.
Rade Furtula iz kompanije Kaspersky Srbija dodaje da države već aktivno treniraju velike jezičke modele i da će takva praksa u budućnosti postajati sve češća, iako je trenutno finansijski zahtevna.
"Automatizacija i veštačka inteligencija već preuzimaju zadatke koji su se ranije obavljali ručno, uključujući i sofisticirane sajber napade. Danas je za takve aktivnosti potrebno znatno manje ljudskog angažmana nego pre nekoliko godina", objašnjava Furtula.
U sve složenijem i podeljenijem globalnom okruženju, podaci postaju jedno od najvažnijih strateških resursa. Kontrola nad njima sve više se prepoznaje kao ključni faktor bezbednosti, kako za građane, tako i za privredu i državu u celini.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
