U drevnom stenovitom skloništu u srcu Malavija, arheolozi su pronašli najstariji poznati dokaz planirane kremacije odrasle osobe na svetu. Reč je o pogrebnoj lomači staroj oko 9.500 godina, što ovo otkriće čini izuzetno značajnim za razumevanje ranih ljudskih rituala.
Ugljenisani ljudski ostaci pokazuju da je pokojna osoba imala između 18 i 60 godina i da je njeno telo pažljivo pripremljeno pre spaljivanja. Lomača je bila velika i održavana satima, što ukazuje na dobro isplaniran i ritualno važan pogrebni čin. Sve se odvijalo na lokaciji koja je služila za posmrtne obrede najmanje 8.000 godina.
Prema timu naučnika koji predvodi antropološkinja Džesika Serezo-Roman sa Univerziteta u Oklahomi, ovo je najraniji dokaz namerne kremacije u Africi i najstarija potvrđena pogrebna lomača za odraslu osobu na svetu.
Ovo otkriće menja dosadašnje pretpostavke o jednostavnosti pogrebnih običaja lovaca-sakupljača i ukazuje na znatno složenije rituale.
Sama ceremonija zahtevala je značajne resurse, naročito veliku količinu drveta kako bi vatra gorela dugo i dostigla visoke temperature. Dugotrajno korišćenje istog mesta za pogrebe ukazuje i na postojanje kolektivnog pamćenja zajednice, kao i moguće oblike poštovanja predaka.
Iako je poznato da ljudi sahranjuju mrtve već oko 78.000 godina, dokazi o kremaciji su retki.
Pre oko 40.000 godina u Australiji pronađeni su kremirani ostaci, ali bez same lomače. Najstarija ranije potvrđena lomača in situ poticala je iz Aljaske i bila je vezana za sahranu deteta pre oko 11.500 godina.
Nalazište HOR-1, smešteno u podnožju planine Hora u Malaviju, pokazuje ljudsku aktivnost staru oko 21.000 godina. Između 16.000 i 8.000 godina pre sadašnjosti, mesto je korišćeno za pogrebne rituale, a pronađeni su ostaci najmanje 11 osoba. Samo jedna, označena kao Hora 3, pokazuje jasne tragove kremacije pre sahranjivanja.
Kod te osobe pronađeni su delovi kostiju udova, karlice, pršljenova i šaka, ali ne i lobanja ni zubi, što sugeriše da je glava možda uklonjena pre spaljivanja. Ovakva praksa, poznata i sa drugih lokaliteta u regionu, verovatno je imala simboličnu ulogu u očuvanju sećanja i poštovanju predaka.
Analiza kostiju pokazuje da su bile izložene izuzetno visokim temperaturama tokom dužeg perioda, kao i da su pomerane tokom samog procesa kremacije. Naslage pepela ukazuju da je korišćeno najmanje 30 kilograma drveta, trave i lišća, što potvrđuje postojanje snažne i dugotrajne vatre.
Istraživači smatraju da je ovo mesto imalo poseban značaj za zajednicu i da je predstavljalo takozvano "trajano mesto", vezano za teritoriju i identitet grupe. Dugotrajno ponavljanje rituala i kasnija velika paljenja dodatno potvrđuju njegovu važnost u društvenom i duhovnom životu tadašnjih ljudi.
Studija je objavljena u časopisu Science Advances i pruža snažne dokaze da su složeni pogrebni rituali postojali mnogo pre pojave poljoprivrede, čime se dovode u pitanje tradicionalna shvatanja o društvenoj organizaciji ranih lovaca-sakupljača.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
