Zamislite sledeću scenu: Božić je stigao, a vi ste od porodice dobili potpuno novu knjigu. Jedva čekate da se udobno smestite u svoj omiljeni kutak za čitanje ili pored pucketajuće vatre, uz šolju omiljenog toplog napitka.
Ostatak večeri provodite potpuno uronjeni u čarobni svet književnosti.
Upravo tako Islanđani iz godine u godinu dočekuju jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika.
Ova jedinstvena tradicija poznata je kao Jólabókaflóð, što bi se moglo prevesti kao "božićna poplava knjiga".
Ona podstiče ljude da dele radost čitanja i razmenjuju priče, a već generacijama stvara toplu, posebnu atmosferu i nezaboravne praznične trenutke u brojnim domovima.
Božićni duh na Islandu: JÓLABÓKAFLÓÐ i radost čitanja
Jólabókaflóð je nastao tokom Drugog svetskog rata, u periodu kada je papir bio jedan od retkih resursa kojih na Islandu nije nedostajalo. Zbog toga su Islanđani počeli da poklanjaju knjige, jer su bile dostupne, dok je ostala roba bila prava retkost.
Ove ratne okolnosti ostavile su dubok i trajan trag na islandskoj kulturi, pretvorivši Islanđane u narod koji izuzetno ceni knjige.
Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Bifröst, čak 50 odsto stanovništva godišnje pročita više od osam knjiga, dok impresivnih 93 odsto ljudi barem jednom godišnje odvoji vreme za čitanje.
Ova ljubav prema knjigama nije samo posledica ratnih prilika, već je duboko ukorenjena u svakodnevni život na Islandu, čineći ovu naciju istinskim zaljubljenicima u književnost.
Topla čokolada, dobra knjiga i zajedništvo
Još od 1944. godine islandske knjižare tradicionalno šalju kataloge knjiga svakom domaćinstvu sredinom novembra, u vreme održavanja Sajma knjiga u Rejkjaviku.
Ljudi sa zadovoljstvom koriste ove kataloge kako bi naručili knjige koje će pokloniti prijateljima i porodici na Badnje veče, koje je na Islandu glavni dan darivanja.
Kada se svi pokloni otvore, običaj je da se ukućani opuste uz šolju tople čokolade i udobno smeste, provodeći ostatak večeri čitajući svoje nove knjige.
Jólabókaflóð je vremenom postao simbol islandskog odnosa prema praznicima, naglasak je na zajedništvu, deljenju priča i uživanju u lepoti pisane reči. Ova tradicija ne samo da podstiče čitanje, već i jača porodične veze i kulturnu razmenu među ljudima.
(M.A./EUpravo zato/putnikofer.hr)
