Kako se bliži Božić i kupovina poklona je u punom jeku, Nemačka se pozicionirala kao zemlja koja će tokom praznika trošiti najviše u celoj Evropskoj uniji, pokazuju podaci platforme Statista.
Tokom božićne sezone 2025. godine, maloprodajna potrošnja u Nemačkoj trebalo bi da dostigne oko 85,24 milijarde evra. Slede Francuska sa procenjenih 71,65 milijardi evra i Italija sa više od 43 milijarde evra.
Na nivou šire Evrope, Ujedinjeno Kraljevstvo prednjači po potrošnji, uz prognozirani rast od 3,5 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema istraživanju kompanije PwC, uprkos sporijem početku praznične trgovine.
Ipak, pokloni bi ove godine mogli biti skuplji, budući da je godišnja inflacija u evrozoni u novembru 2025. procenjena na 2,2 odsto, u odnosu na 2,1 odsto mesec dana ranije, prema podacima Eurostata.
"Očekuje se da će praznična potrošnja odražavati oprezniji pristup potrošača, uz veću osetljivost na cene i sklonost pristupačnim zadovoljstvima", navodi se u najnovijoj prognozi Mastercard Economics Institute.
Koji su najpopularniji pokloni u EU?
Prema podacima tog instituta, kozmetika, moda i elektronski uređaji spadaju među najčešće kupovane poklone tokom praznične sezone. U poslednjem kvartalu 2024. godine, građani Češke najviše su trošili na kozmetiku, dok su Poljaci prednost davali nakitu i satovima.
Španci su, s druge strane, najviše ulagali u polovnu robu, dok su Italijani najviše novca izdvajali za kućne aparate. Česi su ujedno bili i najveći potrošači na igre i igračke u poređenju sa ostalim evropskim zemljama.
Prošle godine, upravo kozmetika i igračke bile su proizvodi koji su se najčešće našli na listi upozorenja zbog bezbednosnih problema u EU, pri čemu su hemijski sastojci bili glavni uzrok rizika u gotovo polovini prijavljenih slučajeva.
Udruženje Toy Industries of Europe (TIE), koje okuplja evropsku industriju igračaka, sprovelo je istraživanje na 70 igračaka sa prvih stranica rezultata pretrage na sedam velikih onlajn platformi koje isporučuju robu u Belgiju i Francusku.
Rezultati su pokazali da čak 96 odsto testiranih igračaka nije bilo usklađeno sa propisima EU o bezbednosti, dok je 86 odsto imalo ozbiljne bezbednosne nedostatke, poput sitnih delova koji predstavljaju opasnost od gušenja, jakih magneta ili lakog pristupa baterijama.
U oktobru ove godine, Evropski savet usvojio je nova pravila o bezbednosti igračaka, kojima se uvodi digitalni pasoš radi bolje kontrole igračaka koje se prodaju putem interneta, kao i zabrana upotrebe hemijskih supstanci štetnih po zdravlje dece.
(EUpravo zato/euronews)
