Rim, novembar 192. godine nove ere. U tami podzemnog hodnika odjekuju koraci. Miris baklji i kamena, meša se sa vlagom koja kaplje niz svodove. Car Komod, spušta pogled dok mu baklje osvetljavaju put. Već duže vreme ga pored senki koje plešu po zidovima, prati i sumnja, da se protiv njega kuje zavera.

Prolaz kojim hoda, obučen u Herkula i prekriven krvlju na stotine životinja koje je ubio ranije tokom dana, sagrađen je da ga štiti od naroda, od atentatora, od straha. Ipak, dok hoda kroz njega, zna da ga ni zidovi od mermera više ne mogu odbraniti. Svestan je da Rim više nije njegov, a kad on okrene leđa svojim sinovima, ni carevi više nisu bezbedni. Iza svakog stuba može stajati izdaja.

Komod: car koji je želeo da postane legenda

Sin filozofa Marka Aurelija, Komod je odrastao u senci svog oca, ali je ubrzo od stoicizma i onoga što je njegov otac predstavljao - odustao. Strast prema spektaklu i moći prevazišla je svaku tradiciju, pa se umesto filozofijom bavio borbama u areni, pokušavajući da bude gladijator - ubijao lavove, nojeve i nilske konje. Ovo je izazvalo brojne kontraverze među višim staležima u Rimu, koji su smatrali da je posao gladijatora rezervisan samo za one niskog roda.

Istoričari navode da je car učestvovao u više od 700 borbi, mada su one najverovatnije bile pažljivo režirane - tako da niko ne povredi Komoda.

Ono što nije znao jeste da izdaja dolazi vrlo brzo i to u vidu onih najbližih - ljubavnice Marcije, oslobođenika Narcisa sa kojim u slobodno vreme vežba rvanje i pretorijanske garde.

Dve hiljade godina kasnije, taj isti prolaz vekovima zatrpan i zaboravljen, ponovo je otvoren za javnost. Ispod monumentalnih svodova Koloseuma, gde su se nekada sudarali čelik i meso, danas prolaze turisti, arheolozi i svetlost modernih reflektora.

Tunel carskog dostojanstva i straha

Tajni hodnik, dug oko 55 metara, povezuje južni ulaz Koloseuma sa Carskom ložom. Napravljen u obliku latiničnog slova “S”, omogućavao je da carska figura bude skrivena od pogleda, ali i zaštićen od mogućih atentata. Izgrađen krajem 1. i početkom 2. veka, najverovatnije u vreme cara Tita, prolaz je bio više od arhitektonske potrebe - bio je simbol moći koja je nevidljiva za običnog čoveka.

Zidovi su nekada bili obloženi mermerom iz Numidije, ukrašeni štukaturama i freskama koje su prikazivale scene lova, akrobata i životinja iz arene, vizuelni doživljaj krvavog spektakla koji se odvijao iznad.

Od zaborava do ponovnog otkrića

Prolaz je vekovima bio zatrpan slojevima zemlje i urušenih zidova. Tek u 20. veku, tokom arheoloških iskopavanja u zoni hipogeuma (podzemnih prostorija Koloseuma), istraživači su naišli na tragove koji su ukazivali na tajni prolaz. 2024. godine, Arheološki park Koloseuma započeo je sa njegovom restauracijom, koja je trajala gotovo godinu dana.

Tokom radova otkriveni su fragmenti mermernih obloga, bojeni malter i tragovi crvene oker boje, što govori u prilog da je bio raskošno ukrašen. Poseban izazov predstavljala je vlaga, zbog čega su restauratori slojeve drevnog krečnjaka "ojačavali" savremenim materijalima, a tlo stabilizovali, kako bi hodnik mogao da primi posetioce.

U septembru 2025. godine, tunel je po prvi put otvoren javnosti. Postavljena su LED osvetljenja i digitalne projekcije koje rekonstruišu njegov nekadašnji izgled. Danas, posetioci mogu doslovno "hodati carevim stopama", upravo onako kako je to činio Komod pre skoro dve hiljade godina.

Otvaranjem Komodovog prolaza, Rim je svetu poklonio još jedan fragment svoje prošlosti. Arheolozi planiraju da u drugoj fazi rekonstrukcije, tokom 2026. godine, obnove deo tunela koji se protezao izvan Koloseuma - njegovu misterioznu početnu tačku, čije se tačno mesto još traži ispod slojeva savremenog grada.

Danas, kada posetilac zakorači u taj hladni hodnik i čuje tišinu, lako je zamisliti šum toge, udar mača o kamen, i cara koji se iz senke kreće prema svetlosti. Kroz Komodov prolaz, istorija oživljava, a večni grad Rim još jednom dokazuje da prošlost čuči iza svakog njegovog ćoška i čeka da ponovo bude otkrivena.